Svake godine milioni tona plastičnog otpada ispuštaju se u okeane preko reka. Oko 90% plastike dolazi iz samo deset glavnih reka u Aziji i Africi: Jangce, Huag He, Hai He, Zhujiang, Amur, Mekong, Ind, Ganges, Nil i Niger. Čišćenje reka i minimiziranje količine plastičnog otpada koji ulazi u naše okruženje je dužnost i dobrobiti ljudi koji žive u tim oblastima i čitave planete. Pored toga nam čišćenje mulja i ostalog materijala sa dna korita reka mora biti obavezna radnja u prevenciji poplava i zagađenja reka.
Problem plastičnog otpada koji se ne odlaže na odgovarajući način u potpunosti je rešen u SDG 6 (Čista voda i sanitarni uslovi), 12 (Odgovorna potrošnja i proizvodnja), 14 (Život ispod vode) i 15 (Život na kopnu). Mnoga međunarodna istraživanja su pokazala da problem plastike uključuje sve zemlje širom sveta kako sa ekonomskog, tako i sa zdravstvenog aspekta.U naporu da se reši problema sa plastičnim otpadom, tim Rečnog sistema za čišćenje razvio je Italijnske firme Inovativni Sistem za rečno čišćenje za sakupljanje plastičnog otpada koji pluta vodotocima. Ovo rešenje se sastoji od niza plutajućih uređaja, pozicioniranih dijagonalno na toku reke; tako postavljeni, presreću plastični otpad i prevoze ga na obalu reke, u posebno skladište. Zahvaljujući struji vode, otpad se preusmerava sa modularne barijere i dovodi na odgovarajućeg sabirnog mesta. Stoga sistem ne zahteva bilo koji drugi izvor energije i ne proizvodi bilo kakvu vrstu otpada. Zapravo, Rečno čišćenje je dizajnirano da ima smanjeni uticaj na eko-sistem: fauna i flora ne trpe stres zbog sistema. Ovo italijansko rešenje može dosta značiti i našim rekama.
Čišćenje korita mora biti primat, pogotovu u okolini Beograda, gde se sve otpadne vode ulivaju u reke, koje uz dodatne nanose otežavaju protok vode ali i prikupljanje raznih ,,smrdljivih” nanosa koji šire neprijatne mirise širom rečnog toka i okoline. Takođe uticaj na pojavu poplava može biti značajan, kako će naslage znatno uticati na povećanje i zakrčenje vodotoka, što može dovesti do ugrožavanja nasipa i potencijalno plavljenje i uništavanje života i materijalnih dobara. Neredovno čišćenje je briga koju moraju voditi lokalne samouprave, a građani ih moraju naterati da i redovnije razmišljaju o tome.
