Najveći svetski zagađivači, su ujedno i najveći geopolitički igrači čiji se konflikti često prenose i na životnu sredinu. Da li su nove izjave lidera najjačih svetskih država pomak u shvatanju životne sredine kao zajedničkog resusrsa, koji se ne sme uništiti
Geopolitička pitanja često izazivaju i veliku štetu u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, a trenutno je najveće trenje izmđu dva najveća svetska zagađivača, Kine i Sjedinjenih Američkih Država, uz učešće i drugih geopolitičkih igrača. Dopuštanje da ekološka pitanja padnu u vodu u ovo vreme geopolitičke i socijalne nestabilnosti je greška i to ne samo zato što je ovo presudan trenutak u borbi za upravljanje klimatskim promenama. Degradacija životne sredine i nesigurnost prirodnih resursa podrivaju našu sposobnost da se borimo protiv nekih od najvećih globalnih problema sa kojima se suočavamo.
Predsednik Kine Si Đinping nedavno se obavezao Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da će ta zemlja postati ugljen-neutralna do 2060. Bila je to neočekivana najava najvećeg svetskog emitera ugljen-dioksida ali je sa druge strane iz SAD odmah stigla kritika predsednika Trampa, koji je istakao da je SAD broj jedan u ekologiji i da je ovo samo predstava koja treba da sakrije štetan uticaj Kine na životnu sredinu. Ovo je u jednu ruku i tačno jer uprkos sve većoj posvećenosti Kine zaštiti životne sredine i ogromnim ulaganjima u obnovljive izvore energije – više od 45 procenata ukupnog broja svetskih zemalja u 2017. godini, nema jasnih dokaza da su strože i centralizovane mere sprovođenja zelenih politika donele zaista značajne pomake u borbi protiv zagađenja. Ekonomski rat i politički sukob SAD i Kine će se samo produbljivati u narednom periodu, uzimajući trenutno stanje odnosa ove dve zemlje.
Indija i Kina takođe razmenjuju optužbe za štetu životnoj sredini. Brza urbanizacija u Indiji, zajedno sa neusklađenim urbanim politikama i neadekvatnom urbanom infrastrukturom, učinile su njene gradove među najranjivijim na klimatske promene i zagađenje. Izbijanje pandemije COVID-19 već je pokazalo kako globalni šokovi mogu dalje otkriti zlo decenijskog lošeg upravljanja gradovima i životnom sredinom. Ironično, ali nije iznenađujuće, urbani stanovnici sirotinjskih četvrti i skvotiranih naselja snose maksimalni teret, a to, pak, pogoršava postojeće društveno-prostorne praznine u Indijskim ali i svetskim gradovima. Dakle, gradovi moraju da se menjaju kako rastu, iz čega i mi moramo učiti u Srbiji.
Preveliko oslanjanje na određene delove planete koji imaju karakteristike za poljoprivredu znači da proizvodnja hrane može pogoršati ekološke probleme ili čak stvoriti nove. Takav je slučaj i sa industrijom ali i sagorevanjem uglja i prevelikog preopterećenja saobraćaja. Dešavanja na svetskoj sceni mogu da preterano opterete određene delove planete zagađenjem, koji će kasnije dovesti do uticaja na celokupnu planetu i masovne migracije stanovništva i stvaranje ekoloških izbeglica.
Petina svetskih zemalja rizikuje da se im ekosistemi uruše zbog uništavanja divljih životinja i njihovih staništa, prema analizi osiguranja kompanije Svis Re. Prirodne „usluge“ poput hrane, čiste vode i vazduha i zaštite od poplava već su oštećene ljudskom aktivnošću. Ovo sve je još jedna posledica geopolitičkih sukoba i ignorisanje zajedničkih politika za bolje očuvanje životne sredine.
