Izveštaj o stanju klimatskih usluga za 2020. godinu kaže da je u poslednjih 50 godina 11.000 katastrofa izazvanih vremenskim, klimatskim i vodenim opasnostima
Kako su se ekstremni vremenski i klimatski događaji povećavali u učestalosti, intenzitetu i ozbiljnosti, posebno zbog klimatskih promena, UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i njeni partneri upozorili su da sistemi ranog upozoravanja praćeni preventivnom ranom akcijom ključne za sprečavanje katastrofa i spašavanje života.
Generalni direktor FAO, Ku Dongiu koji je učestvovao u pokretanju Izveštaja o stanju klimatskih usluga za 2020. godinu na virtuelnom događaju na visokom nivou izjavio je “Preventivno delovanje potkrepljeno efikasnim vremenskim podacima, sistemima ranog upozoravanja i procenama rizika od katastrofe može spasiti milione dolara neophodnih za život u vreme sukoba i prirodnih katastrofa”. Takođe je predstavljen i izveštaj sa podacima FAO i drugih međunarodnih agencija i finansijskih institucija kroz Globalni okvir za klimatske usluge, a izveštaj je objavljen na Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa. Generalni direktor naglasio je da mnogim zemljama nedostaju sistemi i kapaciteti za rano upozoravanje. Takođe je primetio da je pandemija COVID-19 povećala ranjivost najugroženijih zajednica – poput poljoprivrednika, stočara, ribara i šumara – na klimatske šokove i prirodne opasnosti.
Generalni direktor objasnio je i kako su sistemi ranog upozoravanja, uz upotrebu velikih podataka i digitalnih tehnologija pokretači FAO-ovog rada i posvećenosti da se izbori sa katastrofama, izgradi bolji život i egzistenciju, ističući da se agencija UN raduje povećanju svoje predviđene akcije u budućnosti. Inicijativa „Ruka u ruci“ već koristi sektorske klimatske pokazatelje kao što su produktivnost vode, anomalije padavina, poljoprivredni stres i napredni kalendari useva, a mnoge od njih zajednički su razvili FAO, SMO i globalni stručnjaci. Takođe to uključuje, preko Geoprostorne platforme, preko 1 milion geoprostornih slojeva, hiljade statističkih serija sa 4.000 zapisa metapodataka na globalnom i regionalnom nivou koji pokrivaju (pored mnogih drugih) informacije o klimi, tlu, zemljištu i vodi.
FAO-ov Globalni sistem za informisanje i rano upozoravanje (GIEVS), uspostavljen nakon prehrambene krize ranih 1970-ih, kontinuirano nadgleda ponudu i potražnju za hranom i druge ključne indikatore za procenu ukupne situacije sa bezbednošću hrane u svim zemljama sveta. Izdaje redovne analitičke i objektivne izveštaje o preovlađujućim uslovima i pruža rana upozorenja o predstojećim krizama sa hranom na državnom ili regionalnom nivou.
Izveštaj o stanju klimatskih usluga za 2020. godinu, koji je predstavio generalni sekretar SMO, Peteri Talas, otkrio je da klimatske promene imaju razarajući uticaj na najranjivije ljude na svetu. U proteklih 50 godina, navodi se da je više od 11.000 katastrofa pripisano vremenskim, klimatskim i vodenim opasnostima, što je rezultiralo 2 miliona smrtnih slučajeva i 3,6 biliona dolara ekonomskih gubitaka.U 2018. godini oko 108 miliona ljudi zatražilo je pomoć međunarodnog humanitarnog sistema kao rezultat oluja, poplava, suša i požara, navodi se u izveštaju. Do 2030. godine procenjuje se da bi se ovaj broj mogao povećati za skoro 50 procenata po ceni od oko 20 milijardi dolara godišnje
1970. godine, ugrožene države su izgubile 153 milijarde dolara zbog opasnosti od vremena, klime i vode – značajan iznos s obzirom na to da je prosečni BDP ovih zemalja 13,7 milijardi dolara. U međuvremenu, 1,4 miliona ljudi (70 procenata ukupnih smrtnih slučajeva) u najmanje razvijenim zemljama izgubilo je život zbog vremenskih, klimatskih i vodenih opasnosti u tom vremenskom periodu.93 države članice UN imaju strategije ranog upozoravanja, trebalo je da postoji veća kohezija i finansiranje meteoroloških službi sa nacionalnim resursima. Srbija mora posvetiti više pažnje novim tehnologijama, kako bi rano reagovala na katastrofe i sprečila događaje slične poplavama 2014. godine.
