Svet ne može ispuniti svoje najambicioznije klimatske ciljeve ako ne jede manje mesa, zaključuje se u novom istraživanju
Istraživanje, objavljeno u časopisu Science, proučava kako bi različite strategije koje uključuju prehrambeni sistem mogle da pomognu u smanjenju emisije stakleničkih gasova. Oni uključuju globalni prelazak na ishranu „bogatu biljkama“, smanjenje rasipanja hrane i prelazak na veću poljoprivrednu efikasnost. Njegovi rezultati pokazuju da će, čak i ako su emisije fosilnih goriva odmah zaustavljene, biti potreban određeni stepen prehrambenih promena kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod granice od 1,5 ° C iznad nivoa preindustrijskog, što je najoptimističniji cilj Pariskog sporazuma.
Proizvodnja hrane trenutno čini oko četvrtine svetskih emisija gasova staklene bašte, a potrošnja mesa i mleka konkretno čini 14,5 procenata ukupnih emisija. Proizvodnja crvenog mesa posebno zagađuje, što je uglavnom zbog toga što su krave i ovce „preživači“ – što znači da prilikom varenja hrane emituju velike količine metana sa efektom staklene bašte. Dalje emisije gasova sa efektom staklene bašte nastaju kada se pošumljeno zemljište očisti da bi se stvorio prostor za ispašu stoke ili uzgoj stočne hrane.
Da bi se postigle veće šanse za postizanje cilja, potrebno je direktno uticati na predhodno navedene sektore,pored daljih sveobuhvatnih promena u sektorima kao što su transport, energetika i industrija, navodi se u istraživanju. Takve politike mogu uključivati ekološko označavanje na hrani kako bi se potrošačima pružile informacije o emisijama izazvanim proizvodnjom hrane.
U većini zemalja potrošnja mesa raste od 1960-ih, ali posebno od 1980-ih do danas. Iako su neki istražitelji sugerisali da je došlo do porasta ponude mesnih prerađevina za 204% (period 1960 – 2010) , druge nedavne studije izvestile su o povećanju potrošnje mesa od čak 500% (1992 – 2016). Ono što je jasno je da su se prehrambene navike znatno promenile u prošlom veku. Evropa nije izuzetak, gde su se i prehrambene navike tokom godina značajno promenile. Dok je šezdesetih godina prošlog veka raspoloživost proteina prvenstveno dolazila iz biljnih proizvoda kao što je pšenica, danas do 58% dostupnosti proteina dolazi iz proizvoda životinjskog porekla. Zbog toga su mesni proizvodi trenutno glavni izvor proteina (28 g proteina / osoba / dan), čineći 30% ukupne potrošnje kalorija.
Takođe je utvrđeno da različiti sistemi proizvodnje mesa mogu značiti manje kontaminacije. Procena ekološke posledice različitih sistema proizvodnje goveđeg mesa u Evropskoj uniji su pokazali da je govedina intenzivno uzgajana od mlečne teladi manje doprinela globalnom zagrevanju nego govedina tovljena na osnovu stada sisara, što je opsežna metoda proizvodnje.
Iako bi za proizvodnju mesa trebalo prvenstveno izabrati sistem manje zagađivača, takođe postoji hitna potreba za promenom prehrambenih navika većine ljudi, barem u razvijenim zapadnim zemljama, a naročito za smanjenjem potrošnje mesa.
