Rio Tinto, jedna od najvećih firmi za eksploataciju ruda organizovala je predstavljanje projekta Jadar u jednom beogradskom hotelu izostavljajući deo zainteresovanih strana, uglavnom onih koji se interesuju za ekologiju. Izbegavanje pitanja o zaštiti životne sredine u samom početku realizacije budi sumnju u ovaj projekat u koji će biti uloženo 2 milijarde evra
Jadar, koji sadrži velike delove litijuma i bora su otkriveni u blizini Loznice, a Rio Tinto je trenutno u fazi studije izvodljivosti za svoj projekat eksploatacije. Na osnovu rezultata studije, odbor kompanije doneće odluku o otvaranju rudnika, a na osnovu prethodnih istraživanja, sve bi trebalo da bude spremno tokom 2021. godine.a to znači da bi izgradnja rudnika mogla započeti 2022. godine, koji će se zbog specifične tehnologije razlikovati od ostalih u Srbiji, odnosno moraće da bude veoma dubok, sa dva okna. Investicija će iznositi oko 2 milijarde evra, i oko 5000 zaposlenih, uz tvrdnje da ovaj projekat neće šteti životnoj sredini, tj da će biti u skladu sa našim zakonima.
Sa druge strane, veliki broj zabrinutih građana iz Loznice, Šabca, Beograda i drugih gradova već više puta je protestovalo zbog kako kažu spornog projekta izgradnje i skladištenje otpada iz potencijalnog rudnika. Navode da bi se izlivanje otpada iz rudnika u reku Jadar nanelo veliko štetu po životnu sredinu, koja bi ugrozila sve gradove od Loznice, Drinom preko Save do Beograda. To bi faktički bila ekološka katastrofa koja bi ugrozila živote preko milion ljudi i unuštila životnu sredinu.
Rio Tinto je rudarski gigant, koji već iza sebe ima neslavnu prošlost koja je ostavila u eksploataciji ruda širom sveta od kojih je najpoznatije uništavnje arheološkog nalazišta u Australiji. Sa druge strane, stanje životne sredine u Srbiji je sve gore, kako dolaze više stranih investitora i otvara se više radnih mesta, tako je vazduh daleko zagađeniji, reke stavljane u cevi, a sada se preti i direktno zagađenje reka opasnim materijama. Postavlja se pitanje da li je dovoljna ova finansijska investicija i radna mesta za eksploataciju rude koja će kao finalni proizvod izlaziti iz naše zemlje uz veliki profit koorporacije, gde mi zauzvrat uništavamo životnu sredinu? To je pitanje od milion života.
Miloš Tišma
