Mnogi bezbednost hrane povezuju sa kvalitetom same hrane, dok se ovaj pojam prvenstveno odnosi na to koliko upotrebljive hrane se nalazi na raspologanju svakom ljudskom biću ponaosob. Zbog pandemije virusa, proizvodnja i skladištenje hrane su dosta ograničeni, što će ugroziti i bezbednost hrane
Do 2050. godine na Zemlji će biti dve milijarde ljudi više nego danas, a današnja poljoprivreda ne može da isporuči dovoljno hrane da zadovolji te potrebe. Na ovo se osvrnuo i Svetski ekonomskim Forum kroz svoj izveštaj. Dakle, promene su potrebne da bi se povećala proizvodnja hrane širom sveta. Globalni izazov za sigurnost hrane je direktan: do 2050. godine svet mora nahraniti još dve milijarde ljudi, što je za četvrtinu više od današnje globalne populacije. Potražnja za hranom biće za 56% veća nego 2010. godine.
Ujedinjene nacije postavile su prestanak gladi, postizanje sigurnosti hrane i poboljšane ishrane i promociju održive poljoprivrede kao drugi od svojih 17 ciljeva održivog razvoja (SDG) za 2030. godinu.„Sa 10 godina do 2030. godine svet je na putu da postigne ciljeve SDG-a za glad i neuhranjenost“, kaže se u najnovijem izveštaju UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu. „Posle decenija dugog opadanja, broj ljudi koji pate od gladi polako se povećava od 2014.“. Poljoprivreda će morati da postane produktivnija i zelenija.
Očigledni razlog za zabrinutost je taj što je svima potrebna hrana. Ali složenost isporuke dovoljne količine hrane nacionalnom stanovništvu i čitavom svetskom stanovništvu pokazuje zašto je bezbednost hrane takav prioritet za sve zemlje, bilo da se razvijaju ili su u tranziciji.
Ukratko, ovo je globalni izazov jer se ne radi samo o hrani i hranjenju ljudi, već i o praktično svim aspektima ekonomije i društva. A ovo je uzrokovano sa više stvari. Prvi je rast stanovništva – ovo se znatno razlikuje u različitim zemljama. Očekuje se da će podsaharska Afrika udvostručiti svoje stanovništvo sa jedne na dve milijarde do 2050. Populacije u svetu u razvoju takođe postaju sve urbanizovanije, sa 2,5 milijarde dodatnih urbanih stanovnika predviđenih u Africi i Aziji. Predviđa se da ćemo do 2100. godine imati preko 10 milijardi stanovnika
Promena konzumiranja hrane – ne samo da stanovništvo raste, već se menja i njegova ishrana. Kako ljudi postaju imućniji, počinju da jedu hranu koja je bogatija prerađenim voćem i povrćem, mesom i mlečnim proizvodima. Ali proizvoditi više mesa znači uzgajati više žita. Sama prozivodnja mesa dosta utiče na globalno zagrevanje.
Klimatske promene – trenutno je 40% svetske kopnene mase suvo, a porast temperature pretvoriće još veći deo u pustinju. Po sadašnjim stopama, količina hrane koju danas uzgajamo prehraniće samo polovinu stanovništva do 2050. godine. Nedostatak vode – 28% poljoprivrede leži u regijama pod stresom vode. Za proizvodnju kilograma pšenice potrebno je približno 1.827 litara vode, a broj ljudi koji se suočavaju sa nestašicom vode mogao bi se udvostručiti do 2050. godine. Uznemireni poljoprivrednici – sve manje ljudi odabire poljoprivredu kao zanimanje. U međuvremenu, globalne cene hrane rastu, obradivo zemljište i dalje se gubi zbog širenja urbanih naselja, a zemljište se degradira prekomernom poljoprivredom.
Budućnost je svakako neizvesna, ali ako ne odredimo prioritete, doćićemo u situaciju da ostaenmo gladni i žedni. Bitka za hranu sa populacijom koja će se globbalno značajno uvečati, biće globalni bebzbednosni izazov. Zato se dobro zamislite kada razmišljate o budučnosti hrane.
