POTVRĐEN STAV GRAĐANA PREMA OBAVEZNOM VOJNOM ROKU

Istraživački centar za odbranu i bezbednost predstavio je rezultate istraživanja o dobrovoljnom služenju vojnog roka u Srbiji 2018. godine, gde su građani većinom od 74% rekli da, posle čega je ponovo uvedena obuka za rezervni sastav vojske. Sada, dve godine kasnije, Beogradski centar za bezbednosnu politku je u svom istraživanju potvrdio ovo opredeljenje građana, koji sa skoro identičnom brojkom od 73% za ponovno uvođenje služenja vojnog roka. Da li je država na putu da ponovo uvede vojni rok?

Podsetimo se da je 18. juna 2018. u press centru UNS-a, Istraživački centar za odbranu i bezbednost (ICOB)  organizovao konferenciju povodom istraživanja „Obavezno služenje vojnog roka“ . Na konferenciji je uz prisustvo sekretara Ministarstva odbrane, generala, predstavnika i istraživača ICOB-a predstavljen rezultat terenskog istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.117 ispitanika u 11 opština i gradova u Srbiji, a na internet portalu magazina Odbrana i bezbednost anketirano je još njih 1.382. Istraživanje je urađeno po polu i starosnoj strukturi, a rezultati govore da se 74% ispitanika izjasnilo za ponovno uvođenje obavenog služenja vojnog roka.

Sada dve godine kasnije Beogradski centar za bezbednosnu politiku je između ostalih odgovora građana na pitanja u istraživanju “Stavovi građana o bezbednosti” došao do toga da  73% građana smatra da je potrebno vratiti obavezno služenje vojnog roka zbog discipline mladih i tradicije. Ovim je potvrđeno istraživanje ICOB-a iz 2018. godine, kao i realni stav građana po ovom pitanju.

Obuka rezervista Vojske Srbije

Nakon istraživanja ICOB-a 2018. godine, Ministarstvo odbrane je uvelo pojačanu obuku rezevnog sastava i  odluku o sprovođenju obuke za one koji nisu služili vojni rok pod oružjem. Da li je nakon još jednog istraživanja i još jedne potvrde stavova građana vojnog roka koje se ne menja godinama, država prepoznala potrebu za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka?

Nažalost neke druge činjenice kao što je materijalni status vojnika, napuštanje vojske od strane oficira, rasprodaja i ustupanje imovine Vojske Srbije državi, gradovima i drugim pravnim licima svakako otežava ovu odluku. Sa druge strane u pandemiji COVID-19, rezervni sastav ali i građani na dobrovoljnom služenju vojnog roka su se pokazali kao preko potreban resurs u borbi protiv ovog virusa. U današnjim nesigurnim vremenima gde je povećano vršnjačko nasilje, česte vanredne situacije, promet droga, aktivnosti sekti i kriminalnih, ekstremističkih grupa i drugim bezbednosnim pretnjama sa kojim se građani mogu suočiti u zemlji i inostranstvu ali i ne snalaženju mladih u realnom svetu usled velike povezanosti sa digitalnim svetom vojni rok čine još više neophodnim. Državi Srbiji su potrebni sposobni ljudi, a ako se i naši ljudi odluče na odlazak u inostranstvo, veštine stečene na osnovnoj vojnoj obuci će im značajno koristiti.

Po mnogim istraživanjima Srpska Vojska i Srpska Pravoslavna Crkva uživaju najveće poverenje građana što se potvrđuje iz godine u godinu. Realna potreba za vojnom obukom stanovništva sa jedne strane postoji, a potreba države za ljudskim resursima u kriznim situacijama postoji sa druge strane. Finansijski aspekt organizovanja obaveznog služenja vojnog roka je neznačajan u odnosu na to šta država i jedan građanin dobijaju. Država Srbija bi trebalo da otvoreno razmotri ponovno uvođenje vojnog roka i eventualno organizuje referendum po ovom pitanju, koje muči građane Srbije od privremene suspenzije obaveznog služenja vojnog roka koje je doneto bez razmatranja volje građana pre više od deset godina.

Miloš Tišma

More Stories
ADSL: Kraj jedne epohe je blizu