Ulazak Bugarske u evrozonu 1. januara 2026, bez društvenog konsenzusa i referendumskog izjašnjavanja, probudilo je iz političke apstinencije više od pola miliona Bugara koji su u povlačenju nacionalne valute prepoznali odricanje od nacionalnog suvereniteta. Peticija za raspisivanje referenduma po ovom pitanju koju je potpisalo 604 hiljade građana ignorisana je od strane Parlamenta, a zatim i Ustavnog suda. Kostadin Kostadinov, predsednik opozicione partije Preporod, kaže u razgovoru za naš portal da se ovaj presedan može nazvati ustavnim prevratom. Sa njim razgovaramo o posledicama uvođenja Bugarske u evrozonu, političkoj klimi u zemlji, te činjenici da zvanična Sofija ne samo da upozorava na mogući rat sa Rusijom, već u tom pravcu, preduzima i značajne korake.
U okolnostima kada se evropske zemlje suočavaju sa dubokom ekonomskom, ali i političkom krizom – ultimatum stavljen pred Bugarsku da se odrekne leva- deluje kao iracionalan, pa i zakasneo potez. Šta je pozadina mere koju EK nameće vašoj zemlji?
Bugarski narod ne želi da slepo ispunjava zapovesti Evropske komisije. Dva su razloga za nasilno uvođenje naše zemlje u evrozonu. Prvi, projekat evrozone preti da se uruši pod sopstvenom težinom. Fracuska, druga po veličini ekonomija Evrope je u stanju tehničkog stečaja- suočena sa političkom, ekonomskom i finansijskom nestabilnošću. Nemačka, najjača ekonomija u Evropi je u stanju recesije. Italija, treća po veličini ekonomija, nalazi se u stagnaciji, u kombinaciji sa inflacijom – tzv. stagflaciji. U praksi se italijanska ekonomija ne razvija već treću godinu. Inflacioni indeks, u kombinaciji sa nedostatkom jeftinih ruskih resursa najavljuje da je u pripremi savršena oluja u evrozoni. Evro se ljulja veoma silno. Jedinstveni način da se pokaže spoljnim faktorima i investitorima da postoji poverenje u evro jeste da neka nova država „poželi“ da se nađe u evrozoni. To je spoljnopolitički razlog.
Drugi, koji ima veze sa unutrašnjom politikom vezan je za rast podrške Preporodu. Naši „gospodari“ iz Evropske komisije se plaše da će Preporod postati nezaobilazan faktor, i u tom slučaju brana ovakvim zahtevima. Iz tog razloga oni veštački ubrzavaju ovaj proces kako bi nas stavili pred svršen čin.
Napominjem, da postoji mehanizam za izlazak iz EU, ali ne i za izlazak iz evrozone. No, ako oni nasilno gurnu Bugarsku u evrozonu, 1. janura 2026, mi imamo demokratski i legalni argument da se borimo za izlazak. Evrozona će propasti, i oni koji danas uništavaju bugarsku valutu- lev- i bugarski suverenitet- postaće žrtve sopstvenog uspeha.
Činjenica da 85 odsto Bugara zastupa stavove koji odgovaraju vašem političkom programu nije garacija da bi Preporod mogao da preuzme vlast. Kako to objašnjavate?
Jedini način da svrgnemo postojeći režim jesu vanredni parlamentarne izbori, ali postoji veliki problem. Reč je o tome da je u Bugarskoj poražavajuće mala izlaznost na izborima – oko 35 odsto.
Razlog? Činjenica da našom zemljom decenijama unazad vladaju ljudi koje direktno kontrolišu strane ambasade- američke ili britanske, a u poslednje vreme dominantna postaje i Nemačka. Po priznanju članova vladajuće stranke GERB, Nemačka je u Bugarskoj stvorila svoju sopstvenu partiju oslanjajući se na dve nemačke fondacije – Hans Zajdel i Konrad Adenauer.
Predsednik GERB-a Boris Borisov ne krije zahvalnost pomenutim fondacijama iako takvo priznanje po bugarskim zakonima podleže krivičnoj odgovornosti. U takvim okolnostima, narod ne veruje da se bilo šta može promeniti, i kao rezultat imamo dve trećine stanovništva koje ne glasa. Ako bi se apstinenti odazvali, Preporod bi postao prva stranka sa možda preko 50 posto glasova.
Prozivkama da su članovi vaše stranke „fašisti“ dobili ste ulaznicu za klub prezrenih, desno orjentisanih, evropskih snaga. Da li vas takve uvrede obespokojavaju?
Kod nas se etikete lepe bez ikakvog razloga – pre podne smo fašisti, po podne komunisti, a uveče opet fašisti. Ne mislim da je Preporod desno orjentisana stranka jer okuplja puno ekonomista sa levim idejama. No, levica i desnica su iz ekonomske kategorije, u Evropi i svetu, prešle u političku, u kontekstu odnosa sa Rusijom. Ako si za saradnju sa Rusijom onda si desničar ili krajnja desnica, i obrnuto – ako si globalista koji smatra da treba pokidati sve veze sa Rusijom – ti se levo orjentisan, progresivan i liberalan. Istina je da oni koje sebe nazivaju krajnjom desnicom žele mir u Evropi, dok oni koji se predstavljaju progresivnim liberalima zagovaraju rat. To je paradoks. AfD ali i grupa Suverenih nacija nose se sa teškim optužbama osmišljenim sa ciljem da zastraše ljude koji bi im poklonili poverenje. Većina Bugara se nalazi pred izborom- ili će verovati etiketama i propagandi ili sopstvenim očima. Zemlja je u vrlo teškom stanju- ekonomskom i demografskom i to je očigledno.
Činjenica da ste jedini političar sa bugarske političke scene koji je pozvan u Belu kuću nakon pobede Donalda Trampa, ostavlja prostor za pretpostavke da je pritisak na vašu stranku znatno oslabio. Da li grešim?
Od 33 polanika Preporoda, njih šest se nalazi u kivičnom postupku zbog učešća u političkim protestima. Dolazak Trampa na vlast nije mnogo toga promenio u Bugarskoj, a činjenica da SAD nemaju svog ambasadora u našoj zemlji- rečit je podatak. Dugo održavamo dobre odnose sa Republikanskom partijom i na mom stolu je pozivnica za sledeći događaj posvećen Čarliju Kirku koji će se održati u Arizoni od 16. do 21. decembra. Među učesnicima će biti i Stiv Benon, Taker Karlson i Donald Tramp mlađi. Predviđeno je da budem jedan od govornika.
Moskva se pokazala manje pronicljivom od Vašingtona. Na Paradi pobede u Moskvi, pored Preporoda, bila je i stranka čiji je nekada javno eksploatisan sentiment prema Rusiji postao upitan…
Jedina politička snaga koja se zalaže za dobre odose odnose sa Rusijom- i ekonomske i kulturne – je Preporod. Rusija nastoji da ima normane odnose sa svim političkim faktorima u Bugarskoj. Jedina partija osim Preporoda koja istorijsko nostalgičarski pretenduje da ima nekakve pozitivne odnose sa Rusima je socijalistička partija. Rusija misli da je važno da održava kontak sa svima. SAD nemaju takve ideje, posebno u vreme Trapma.
Zvanična Sofija je više puta nagoveštavala mogućnost rata sa Rusijom, i preduzimala određene korake u tom pravcu. Da li je neko konsultovao bugarski narod po tom pitanju?
Bugarski narod u procentima od 99 ne želi da uzme učešće u ratu protiv Rusije. Takvom odlukom bugarske vlasti rizikuju revoluciju u samoj zemlji.
To što je Bugarska postala strateški važna NATO karika ostavlja prostor za upitanost da li Zapadna alijanska ima grandiozne planove sa vašom zemljom, ili su ambicije ipak oročene trajanjem SVO?
Ambicije NATO-a svode se na plan da Bugarska postane placadarm za destablizaciju Rusije, a ne oružana sila. Trenutno slušamo kako Bugarska treba da napravi fabriku za barut za koju ćemo dobiti pare na zajam. Međutim, da bi se barut proizvodio neophodne su sirovine, poput pamuka, koje mi nemamo. Grčka, naš veliki konkurent, tražila je da smanjimo proizvodnju pamuka i preuzela tržište. Računica govori da je za fabriku za proizvodnju baruta neophodno da se zadužimo celu milijardu.
Drugo, ta fabrika će biti 51 vlasništvo Rajnmetala. Rajnmetal neće uzeti zajam, već Bugarska, a oni će upravljati. U prevodu – rizici za nas a profit za njih.
Treće, proizvodnja baruta je prljava tehnologija povezana sa ekološkim rizicima. Postavljam pitanje zašto prljave tehnologije treba da se izvezu u Bugarsku. Ako bi zaista hteli da razvijaju bugarsku vojnu industriju mogli su da predlože da pravimo dronove, bojne mašine za pešadiju ili avione – Bugarska je nekada pravila avione tipa LAZ, nazvane po konstruktoru Lazaru. Takve solucije se ne razmatraju.
Nama kažu: nećete imati ozbiljnu armiju, prozvodićete barut u velikim količinama za koje nismo sigurni da li ćete imati tržište. Šta ćemo da radimo sa barutom, u tom slučaju? On propada. Zajam ne plaćaju EK i NATO, već bugarski građani. Ambicija NATO je da Bugarsku pretvori u mesto odakle bi se ispaljivale rakete. Uostalom, činjenica da Bugarska enormno izvozi oružje nije se odrazila na socijalni status građana. Naprotiv.
Kako ocenjujete, da li je ilegalan grad namenjen borcima jedinice Azov koji niče u okolini Varne ustupak Sofije NATO-u ili Ukrajincima, te da li ovo „utočište“ za najradikalnije učesnike na frontu može u perspektivi poslužiti kao zamajac za destabilizaciju ne samo Bugarske već i ostatka Evrope?
Na potezu između Varne i Burgusa oko 100 naoružanih Ukrajinaca podiže stambene objekte koji su, prema našim saznanjima, namenjeni borcima najradikalnijih ukrajinskih jedinica. Jedan od zadataka grupacije KUB je da u slučaju poraza na frontu ovde evakuiše najbrutalnije ukrajinske naciste sa porodicama, i telohraniteljima.
Povrh toga činjenica da ova grupa na mesečnom nivou preko bugarskih banaka pere 100 miliona evra. Kada je lokalna obaveštajna služba slučaj prijavila centrali, nekolicina pripadnika ove grupacije je proterano u Tursku. Zanimljivo, već nakon 10 dana oni su vraćeni, a zamenik šefa kontraobaveštajne službe je zbog iznošenja „neprijatnih istina“ – penzionisan.
Pitanje koje je od najvećeg nacionalnog interesa prećutano je i u Parlamentu i u bugarskim medijima. Nije teško odgonetnuti da su za ovaj projekat bugarski političari uzeli ogroman novac. Posledice su, razume se, nesagledive.
Preuzeto sa: EaglesEyeExplorer
