VERUJTE U SRBIJU, VOLITE SRBIJU!- MILOVAN DRECUN

Za Srbiju će pitanje Kosova i Metohije uvek biti veoma važno i bolno pitanje, ali pored toga Kosovo i Metohija predstavlja u velikoj meri nebezbednu teritoriju odakle bi bezbednosni problemi mogli da se prelivaju i utiču na bezbednost ostatka Srbije. O tome kakvi bezbednosni problemi se odvijaju na ovom prostoru i da li oni utiču na bezbednost srpskog naroda, kao i o mogućnosti formiranja vojske Kosova razgovarali smo sa Milovanom Drecunom, predsednikom odbora za Kosovo i Metohiju. Gospodin Drecun je takođe šef delegacije skupštine u ODKB-u, pa nam je  sa tog aspekta preneo svoje utiske o saradnji Srbije sa ovim savezom, kao i o saradnji sa međunarodnim organizacijama poput UNMIK-a i EULEKS-a.

 

1. Kao šef delegacije Narodne Skupštine Republike Srbije u ODKB(Organizacija ugovora o kolektivnoj Bezbednosti) možete li nam bliže objasniti odnos naše države sa tim savezom?

Srbija ima status parlamentarnog posmatrača u skupštini ODKB-a, dakle ona učestvuje u zakonodavnoj aktivnosti ali ne i u vojnoj komponenti. U vojnoj komponenti imamo određenu vrstu saradnje. Tamo su povremeno prisutni, na vežbama koje organizuje ODKB, pripadnici naših oružanih snaga ali u statusu posmatrača. Dakle ovaj nivo saradnje se uglavnom odnosi na Narodnu skupštinu i na parlamentarnu skupštinu ODKB-a.  Učestvujemo takođe i u radu tri komiteta, koja su formirana u okviru ODKB-a. Imamo jedno veoma pozitivno iskustvo i dosta smo cenjeni i uvaženi. Pored nas je status posmatrača takođe dobio i Afganistan, ali se tu pojavljuju i predstavnici mnogih drugih zemalja. Bili su tu predstavnici i Kube, Irana, Indije, Kine, Mogolije, Pakistana, ako se ne varam. Dakle Organizacija Dogovora o Kolektivnoj Bezbednosti, skreće pažnju na sebe.  U Ujedinjenim Nacijama ima isti status kao što ima i NATO, i nama svakako ne može da škodi,već naprotiv može mnogo da nam pomogne u rešavanju naših bezbednosnih izazova. Iskustvo koje stičemo u ODKB nam naročito pomaže da poboljšamo zakonodavno delovanje na bezbednosnom planu.

 

 

2. Kako imamo dobru saradnju sa ODKB-om i najveći stepen saradnje sa NATO-om kroz partnerstvo za mir, da li mislite da se vojna neutralnost Srbije ojačala od njenog proglašenja?

Vojna neutralnost  Srbije definisana je na način da Srbija ne želi da postane članica ni jednog vojno-političkog saveza, ali želi da maksimalno sarađuje sa svim tim sistemima regionalne kolektivne bezbednosti i tako je uspostavljen najviši stepen saradnje sa NATO-om. Sa ODKB-om je za sada saradnja formalizovana preko parlamentarne dimenzije, ali već postoje neki inicijalni koraci na vojnom planu saradnje sa ODKB-om. Mislim da je za bezbednost Srbije veoma bitno da sarađuje sa svim tim regionalnim sistemima kolektivne bezbednosti jer se time na kraju jača i sopstevena bezbednost ali i regionalna bezbednost. Stiču se takođe i novi kapaciteti za odgovor na zajedničke bezbednosne izazove i rizike kao što su međunarodni terorizam, organizovani kriminal i sve druge vrste pretnji koje više ni jedna zemlja sama ne može uspešno da rešava. Zato mislim da treba nastaviti sa tom politikom. To nije politika sedenja na dve stolice, jer Srbija pored saradnje sa NATO-om i pored učešća u toj parlamentarnoj dimenziji rada ODKB-a ima i veoma intezivnu saradnju sa Evropskom unijom na planu njene spoljne odbrambene i bezbednosne politike. Srbija između ostalog učestvuje i u nekim misijama Evropske unije, to se posebno ceni u poglavlju 35 kada se ocenjuje naš napredak što je dobro. Postoji takođe i Šangajska organizacija za saradnju. Moj je stav da mi svuda treba da se pojavimo, znači da na neki način uspostavimo kontakte i ostvarimo određenu saradnju. Pri tom mislim da je ta saradnja, naročito na nivou obaveštajnih zajednica, veoma bitna da bi se na vreme uočile neke tendencije u porastu pretnji prema našoj zemlji, a pogotovu ako te pretnje dolaze sa teritorija drugih država.

Generalno mislim da je pozicija vojne neutralnosti,  Srbiji kao državi koja se nalazi u jednom specifičnom geopolitičkom ambijantu, značajno pomogla. Prvo da sačuva samostalnost svoje spoljne politike, da sačuva unutrašnju političku stabilnost, da može da stvori uslove za pokretanje ekonomskog razvoja, da ne dođe u situaciju da bude samo objekat u međunarodnim odnosima, da joj se nameću i diktiraju rešenja i da se samo ucenjuje, već i da može da se pojavi kao aktivan sudionik događaja na međunarodnoj sceni. Posebno u regionu, od čega zavisi i naša bezbednost. Mislim da je naša pozicija vojne neutralnosti, iako ima pokušaja da budemo uvučeni na jednu ili drugu stranu,  u ovom aktuelnom geopolitičkom sučeljavanju Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika sa Ruskom Federacijom uspela da nas izvede na put izgradnje multipolarnog međunarodnog poretka bez svrstavanja ni na jednu stranu. Svako svrstavanje za nas bi sigurno bilo pogubno tim više što imamo problem pokušaja nasilne secesije Kosova i Metohije, iza koje stoje brojne zapadne države. Ako bi smo sada dozvolili da svoju poziciju oslabimo na jednoj ili drugoj strani, onda bismo pretrpeli nenadoknadivu štetu. Dakle suočeni smo sa odlazećim unipolarnim međunarodnim poretkom kojim dominiraju SAD i koji počiva na vojnoj sili Amerike i NATO-a i sa druge strane nadolazećim multipolarnim poretkom. Mi smo se odlučili za drugo što svakako predstavlja budućnost, a čemu manje-više otvoreno ili prikriveno teži i Evropska unija, odnosno vodeće zemlje Evropske unije. To je put kojim Srbija treba da nastavi da ide, to nije put ni između istoka i zapada, to nije politika sedenja na dve stolice, to je jedna realna geopolitička situacija u kojoj Srbija može da zaštiti svoje interese na najbolji način.

3. Takođe imate dugodišnje iskustvo kao novinar i od glavnog izveštavača RTS sa Kosova, postali ste predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju. Kako vidite bezbednosnu situaciju na Kosovu i mogućnost terorističkih napada na područiju Kosova i ostatka Srbije?

Od dolaska međunarodnih snaga Kosovo i Metohija postaje crna rupa Evrope, jer je tu izuzetno slab kapicitet institucija, a o demokratskom kapacitetu gotovo da ne možemo ni da govorimo. Međunarodno prisustvo je gotovo u potpunosti bilo neuspešno, mada pritome treba reći da je KFOR kako tako uspeo da očuva bar neki stepen bezbednosti, da ne dođe do masovnih pogroma, kao što je recimo bio 2004 godine nad srpskim stanovništvom. Međutim generalno Kosmet je trenutno teritorija koja je neka vrsta Evropske Kolumbije. Teritorija koju iz senke kontrolišu organizovane kriminalne grupe, gde hara korupcija, koja je ekonomski izuzetno nestabilna, neperspektivna i sa ogromnim brojem nezaposlenih. Mladi nemaju nikakvu perspektivu, organizovane kriminalne grupe rade najveći deo ilegalnih poslova poput trgovine oružjem, narkoticima, prostitucijom, kidnapovanjem ljudi zbog vađenja organa i preprodaje. Mislim da je to situacija koja ozbiljno narušava bezbednost ne samo ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, nego i Srbije kao i celog regiona, pa tako i Evrope. Pored organizovanog kriminala, koji je svakako noseća opasnost po bezbednost na Kosovu i Metohiji, prisustvo radikalnog islama sa elemenatima džihada značajno otežava situaciju. Od dolaska mirovnih snaga napravljena je jedna izuzetno snažna, dobro organizovana, međusobno povezana, naoružana, finansijski podržana mreža islamističkog ekstremizma, koje finansiraju brojne nevladine islamske organizacije. To se sve dešava pred očima desetina hiljada vojnika KFOR-a i zapadnih obaveštajnih službi, koje raspolažu tim informacijama, a ništa ozbiljno nisu preduzimale da se to spreči. Ta teritorija je postala izvoznik ekstremizma i terorizma, naoružanja, kao i logisitke za izvođenje terorističkih akcija i regrutovanja za odlazak na ratišta. Destinacije poput Islamske Države u Siriji i Iraku, izvođenje terorističkih akcija kao što su bili napadi na američke vojnike u Frankfurtu, pa na američku vojnu bazu na teritoriji samih SAD i brojni drugi napadi su potekli sa teritorije Kosmeta. Ta mreža je povezana sa mrežama radikalnog islama u Makedoniji, Albaniji, Bosni I Hercegovini kao i drugde na Balkanu, tako da je napravljena jedna balkanska mreža globalnog džihada. Tu se pojavljuju i elementi koji su spremni za izvođenje samoubilačkih akcija, za sada ta mreža ne izvodi toliko akcija na ovoj teritoriji, mada je bilo nekih pokušaja u Makedoniji  i na teritoji BiH i Bugarske i na samom Kosmetu. Sama teritorija uglavnom služi za regrutovanje džihadista, za šverc naoružanja, za pranje novca i za širenje ideologije. Jer je procenjeno da je na KiM mlada populacija brojnija  i da može da bude jedan neiscrpan izvor novih džihadista koji bi razarali upravo Evropu. Generalno ta mreža džihadista na KiM predstavlja ne samo regionalnu i evropsku već svetsku opasnost, tim više što je povezana sa organizovanim albanskim kriminalom. Povezana je npr. i sa talibanima u Afganistanu, odakle se švercuje droga i to često uz pomoć nekih vojnih elemenata poput američkog kontigenta KFOR-a. Dakle bezbednosna situacija na Kosovu je veoma bremenita i opterećena potencijalom za destabilizaciju i izvođenje terorističkih akcija. Neke akcije su izvedene, neke akcije su sprečene, ali mislim da onog trenutka kada oni koji upravljaju tom mrežom budu odlučili da krenu sa intezivnijim operacijama da ćemo svi biti u velikom problemu. Zato je neophodno da se više ne prećutkuje postojanje te mreže i njeno delovanje već da se preduzmu odgovarajuće mere. To najpre zavisi od volje zapadnih država i od volje NATO-a da se ta mreža ograniči u ukupnom kapacitetu koji ima za cilj destabilizaciju.

Naravno da ta džihadistička mreža na KiM ima kapacitete i mogućnosti da izvede teroristički akcije i na samom Kosmetu, gde je izuzetno nizak stepen bezbednosti uprkos međunarodnom prisustvu, ali ima i za mogućnost da izvodi terorističke akcije na područiju centralne Srbije i u susednim državama. Na svu sreću naše službe bezbednosti su do sada veoma uspešno parirale toj opasnosti i sprečile su da mi budemo predmet terorističkih napada. Ja se nadam da će tako ostati  i u narednom periodu, mada se to nikada ne može isključiti da li će teroristi uspeti da izvedu neku akciju. Na primer sada je povoljna situacija jer je to neka vrsta logističke baze, a ne operativne baze koja bi trebala da svim raspolaživim sredstvima krene u izvođenje terorsitičkih akcija.

.

4. Da li je UNMIK uspeo da poveća nivo bezbednosti na području Kosova u poslednje dve godine i da li je moguće formiranje vojske Kosova pre odlaska UNMIK-a?

 

Prisustvo UNMIKA, od onog trenutka kada je došlo do rekonfiguracije te civilne misije na Kosovu i Metohiji u vreme režima Borisa Tadića, je skoro neprimetno. Izuzev izveštaja koji idu Savetu bezbednosti. UNMIK nema više onaj značaj i težinu koju je imao odmah nakon dolaska ujedinjenih snaga na Kosovo 1999 godine, i može da se konstatuje da je UNMIK u značajnoj meri marginalizovan na KiM. Sa druge strane EULEKS koji je trebalo da preuzme veći deo onoga što je UNMIK radio jednostavno se posmatra samo kao posmatrač, a ne kao aktivan učesnik, što nije dobro. Neko je pokušao da preko rekonfiguracije UMNIK-a jednostavno ukloni međunarodno civilno prisusto na KiM i da samim tim eleminiše i prisustvo ujedinjenih nacija na KiM. Tako da UNMIK ne utiče na stepen bezbednosti na KIM sem u onoj meri koliko može da se preko podeljenog Saveta bezbednosti izveštajima utiče na ponašanje nekih drugih aktera koji mogu značajno da doprinesu poboljšanju bezbednosne situacije na Kosmetu. Što se tiče  formiranja takozvane vojske Kosova, UNMIK na to nema uticaja. Po rezoluciji 1244 takva formacija nije prisutna, nikakve kosovske bezbednosne snage ili nekakva vojska nisu predviđene. Jedino vojno prisustvo je prisustvo KFOR-a na KiM po rezoluciji 1244, ali evidentno je da pojedine zapadne zemlje i generalno NATO nastoje da stvore jednu vojnu formaciju Albanaca na KiM koja bi bila po ustrojstvu klasična vojna organizacija. Zato se vrše određene pripreme, vrši se i izbor kadra te buduće takozvane vojske i njegova obuka u dužem vremenskom periodu od strane pojedinih NATO instruktora, a takođe se vrši i naoružavanje te formacije. U budžetu za ovu godinu,  na Kosovu koliko sam video bila su predviđena i sredstva za kupovinu helikoptera i teškog naouružanja. Dakle planovi su pripremljeni, organizaciona struktura je pripremljena, pripremljeni su i neki kadrovi da bi se formirala ta vojna organizacija, ali u čemu se Albanci na Kosovu i zapadne zemlje razilaze je način na koji treba da bude formirana. Dakle SAD i druge NATO zemlje smatraju da to mora da bude usklađeno sa takozvanim ustavom Kosova, koji predviđa da takva odluka ne može biti doneta bez saglasnosti manjinskih predstavnika, tu računaju i srpske predstavnike u parlamentu. Pošto srpski predstavnici to svakako neće podržati, tu sada nastaje problem. Dakle ne protivi se NATO formiranju te takozvane vojske, već traži samo da se ispoštuje procedura i da se formira u skladu sa takozvanim ustavom, što je nemoguće uraditi bez saglasnosti srpskih predstavnika u parlamentu u Prištini. Tu sada treba da vidimo kako će se ponašati Priština, oni pokušavaju da nekako nađu neku prečicu da formiraju tu takozvanu vojsku, ali mislim da će tu ipak naići i na problem kod onih koji ih podržavaju, koji su ih snagom svojih bombardera podržali 1999 godine. Uostalom to će biti i dalje teška politička borba između Albanaca koji žele da formiraju tu formaciju i srpskog naroda koji tu formaciju kao i postojeće kosovske bezbednosne snage i kosovski narodni korpus doživljava kao činioce ugrožavanja sopstvene bezbednosti a ne povećanje sopstvene sigurnosti.

 

5. Godinama se u medijima provlače informacije o kampovima za obuku terorista na područiju Kosova i južne Srbije, da li znate za postojanje istih, ili su to samo medijske špekulacije?

Suviše je mnogo informacija koje se pojavljuju iz relevantnih izvora na Kosovu i Metohiji, da bi se osporilo postojanje uređenih mesta za teorističku, odnosno diverzantsku vojnu obuku radikalnih islamističkih elemenata na KiM. To je utvrdio i KFOR, to su utvrdili i mnogi drugi. Postojala je centralna obaveštajna jedinica Ujedinjenih nacija gde su bili obaveštajci iz 5-6 zapadnih zemalja koji su napravili čitav jedan dosije o prisustvu mreže radikalnog islama, džihadizma i Al-Kaide na KiM. Identifikovali su nosioce, dakle pojedince, domaće i strane, mrežu nevladinih organizacija preko kojih je išlo finansiranje, načine na koje su prali novac, naoružavali se, kampove za obuku, mesta gde se propoveda ta radikalna islamistička ideologija, kao i ko su nosioci i u kojim džamijama se sakupljaju. Dakle to nije nikakva tajna, pokušaj je da se ne pridaje mnogo značaja tome, zato što ne treba pokvariti sliku o nekakvom izmišljenom napretku Kosova, što zapadnim političarima služi kao floskula kada opravdavaju podršku secesije Kosmeta i jednostrano proglašenje nezavisnosti. Postojanje tako snažne mreže radiklanog islama i džihadizma na Kosmetu, u potpunosti negira ocenu da Kosovo ostvaruje pozitivan napredak. Tu nema napretka, tu se nazaduje i to ugrožava ceo region. Logori na jugu centralne Srbije, na područiju Preševa, Bujanovca, Medveđe ne postoje, u vreme sukoba na tom područiju su bile terorističe grupacije OVPMB, deo tih terorista je sada na KiM i oni se tamo organizuju i povremeno okupljaju. Setite se samo one terorističke grupe koja je uključena u Kumanovo, to je Ramuš Haradinaj odradio. Dakle to je sprega organizovanog kriminala i teroristčkih grupa na Kosmetu a sa druge strane povezana je sa radikalnim islamistima, teroristima, džihadistima. Ono što svakako ugrožava bezbednost  jeste prisustvo onih koji su bili na ratištima. Procenjuje se da je negde  oko 500 ljudi sa KiM učestvovalo u redovima Islamske države kao i na drugim ratištima. Neki su poginuli ali mnogi su se vratili. Oni su indoktrinirani u toj meri da mogu ponovo da posegnu za izvođenjem terorističkih akcija, a među njima ima i onih koji su osposobljeni za izvođenje samoubilačkih akcija. Kada pogledate veze Albanaca u regionu, oni koji su na KiM, sa onim pojedincima na jugu centralne Srbije, u Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, onda vidite i povezanost sa radikalnim islamistima. Na područiju federacije BiH ili Raške oblasti jasno vidite da postoji opasnost od njihovog zajedničkog delovanja. Generalno što se tiče tih mesta za obuku ona naravno uvek mogu da budu organizovana. Na KiM ogroman deo teritorije uopšte ne kontroliše KFOR, ne posmatra ga u dovoljnoj meri da uoči sva ta mesta. Na Bajgori je recimo dugi niz godina bio jedan značajan, uslovno da kažem kamp za obuku terorista. Postojale su neke informacije u KFOR-u I UNMIK-u, ali ništa nije preduzimano da se to zaustavi. Međutim za sada to još uvek ne predstavlja, onu maksimalnu opasnost, i dalje se drži pod kontrolom.

 

6. Imate dugogodišnje iskustvo kao novinar i to ratni izveštavač sa Kosova, iz Libije… Šta su za Vas bili najveći izazovi tokom rada?

Kada izveštavate sa nekog ratnog područja, prvo morate da imate u vidu situaciju, odnosno na čijoj se strani nalazite. Ne možete da budete i na jednoj i na drugoj strani, teško je to. Zapravo najveći je izazov ili da sakrijete istinu ili da izveštavate o istini, odnosno da otkrivate istinu. Ja sam recimo u ovim ratovima u kojima sam bio kao novinar uvek bio suočen sa izazovom istine, da otkrijem istinu. To se prevashodno odnosilo na one ratove koji su rasturali bivšu Jugoslaviju, cilj je bio da prikažem istinu o stradanju srpskog naroda, da je on žrtva a ne agresor. Istina o zločinima koji su počinjeni nad srpskim narodom, istina o tim zakulisnim radnjama koje su dovele do ratova na prostorima bivše Jugoslavije, koje su to službe pomagale, kako je sve to organizovanao, a onda istina i o samim događajima na KiM. Ta borba za istinu i dan danas traje. Ta istina je napadnuta po drugi put posle svih tih ratnih događanja, u međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. To je zapravo sud koji je napravljen da sakrije istinu a ne da dovede do pomirenja a niti da kazni počinioce ratnih zločina. Cilj je bio da najveći deo krivice pa čak i u potpunosti prebaci na srpski narod, i tu je takođe veoma teško bilo izboriti se za istinu. Ono što je takođe jako važno, što je za mene i dalje najveću izazov, jeste da se naš narod dokumentuje i da se pokaže šta je istina. Istina o ratu u Hrvatskoj, BiH, posebno na KiM. Da se razotkriju oni izazivači tih sukoba, koji su delovali iz senke, a koji su vršili takozvano upravljanje krizama. Ti izazivači se i sami nakon tih ratnih događaja demaskiraju, ali čini mi se da je deo naše javnosti i slep i gluv pa ne može ili ne želi da uvidi istinu. Što se mene tiče to je daleko najveći izazov tokom mog profesionalnog bavljenja novinarstvom.

7. Koji su za Vas najveći izvori rizici i pretnje po bezbednost Srbije?

Na spoljno političkom planu svakako najveći rizik po bezbednost Republike Srbije jeste pokušaj da budemo uvučeni u geopolitičko sučeljavanje velikih sila. Sa jedne strane Sjedinjenih američkih država i zapada a sa druge strane Ruske Federacije. I ovo ekonomsko-političko suočeljavanje npr. zapada sa Kinom, jer zapad evidentno nastoji da uspori ekonomski rast i moć Kine naročito u Evropi, i tu postoje pokušaji da budemo uvučeni u tu igru velikih sila. Treba se samo prisetiti izjave Džona Kerija, tadašnjeg državnog sekretara SAD, koji je zapravo definisao taj vektor američke politike prema Srbiji. On je novembra 2014. rekao da na liniji vatre geopolitičkog suočeljavanja između SAD i Rusije po pitanju Ukrajne su Makedonija, Srbija, Kosovo koje bih posebno izdvojio, Crna Gora, Republika Srpska, Moldavija i Gruzija. I vidimo šta se izdešavalo i šta se dešava u Makedoniji, Crnoj Gori, što je zapravo politika SAD koja želi da potpuno potisne bilo kakvo rusko prisustvo i uticaj na Balkanu. Oni ne žele uopšte da vide Rusiju na Balkanu ni u kom segmentu, jer smatraju da se to dešava unutar teritorije koju NATO treba da kontroliše. Ne bi želeli da recimo iza Bugarske i Rumunije imaju prisustvo Rusije jer oni front sa Rusijom pomeraju do njenih granica, i žele da imaju potpunu kontrolu nad svim državama na Balkanu. Zato je ovo klasičan slučaj obračuna sa ruskim uticajem, što se desilo u Makedoniji. Taj rizik je po nas izuzetno velikog kapaciteta i može da nam nanese veliku štetu. Dakle moramo da se odupremo tome, da izgradimo našu poziciju na osnovu naših interesa, a ne na osnovu nekih tuđih interesa. Da istovremeno ne dodjemo u situaciju da nam neko ponovo zavodi sankcije, da nas ucenjuje i da nam preti. Za sada uspevamo to da uradimo. Primera radi: mi imamo veoma intezivnu saradnju sa NATO-om. Prošle godine smo imali sa SAD i NATO-om preko 350 zajedničkih aktivnosti. Od toga nekoliko desetina tih aktivnosti su bile vojne vežbe. Sa Rusijom smo imali deset puta manje, ali bismo trpeli užasne pritiske da imamo sa Rusijom makar i dve vežbe, a da sa NATO-om nemamo nijednu. Zato je ta politika partnerstva sa NATO-om vrlo teška ali neophonda. NATO koji  zapravo na najteži način ugrožava našu bezbednost, tako što je stajao silom svog oružja 99 a takođe podžao secesiju Kosova 2008 godine, idalje je dovoljno snažan da nam nanese još  veću štetu. Da ne bi bili sprečavani u saradnji sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama mi razvijamo i saradnju sa NATO-om. Mislim da je to jedina održiva politika koja ima neku perspektivu. Što se tiče unutrašnjeg plana mi tu imamo bezbednosne rizike sa kojima se suočavaju i mnoge druge zemlje. Organizovani kriminal koji postoji i ovde jeste vrlo prisutan, posebno albanski organizovani kriminal koji postaje internacionalan. Takođe i terorizam. Zatim imamo korupciju i sve ono drugo što može da nas ugrozi. Tu su energetska bezbednost i ekonomska bezbednost kojoj je potreban ekonomski razvoj i sigurnost u nabavci energenata kao i prehrambena bezbednost. Svi ovi izazovi sa kojima se suočavaju druge zemlje suočavamo se i mi. Međutim mi imamo i jedan dodatni i možda najveći unutrašnji bezbednosni problem a to je pokušaj nasilne secesije KiM. Ta secesija bi bila završena ili kada bi smo mi priznali to samoproglašenje, što se apsolutno neće desiti bar dok Srpska Napredna stranka predvodi vladu i dok je predsednik Vučić na čelu Republike Srbije, ili da oni nekako izdejstvuju članstvo u Ujedinjenim nacijama. Narovno tu neće imati nikakvu našu podršku, naprotiv sve činimo i činićemo da ih sprečimo u toj nameri. Oni sada imaju problem u sticanju punog medjunarodno-pravnog kapaciteta te samoproglašene države. Zapeli su, došli su u ćorsokak i mi mislimo da je sada vreme da jednostavno mi preuzmemo inicijativu u pokušaju da ih nateramo da od onoga što su mislili da je gotova stvar da ponovo otvorimo to pitanje. Da dogovorom sa Albancima uz prisustvo pojedinih međunarodnih institucija i velikih sila rešimo status Kosmeta, ali dogovorom. Dakle za nas to nije završena stvar. Kada je u pitanju secesija Kosmeta mi se borimo da to sprečimo jer znamo šta sledi: potpuna destabilizacija regiona, raskomadanje, dalje komadanje centralne Srbije i drugih država. Tome ćemo se suprotstaviti. Da bismo se efikasno suprotstavili moramo, uprkos tome što je to strahovito težak put kojim idemo, da gradimo što je moguće bolje i snažnije partnerstvo upravo sa onima koji podržavaju secesiju Kosmeta uključujući SAD i Nemačku kao i druge zapadne države. Da istovremeno našu poziciju jačamo u UN i na međunarodnom planu tako što imamo nesumnjivu podršku Ruske Federacije, Kine, Indije, Brazila i drugih zemalja u odbrani Kosmeta. Ako bi smo se samo orijentisali na podršku naklonjenim zemljama, onda bi smo imali situaciju koju bi Srbima i Albancima bilo dozvoljeno od strane zapada da donesu neke jednostrane poteze kao što bi možda bilo proglašenje ujedinjenje Kosova i Albanije. Mi ne bi smo imali način da to sprečimo, sem što ne bismo priznavali tako nešto. Da ne bismo došli u takvu situaciju moramo da gradimo veoma intezivnu i veoma dinamičnu saradnju i odnose upravo sa vodećim zapadnim zemljama, pa i sa NATO paktom. Mislim da je upravo jačanje tih naših odnosa i partnerstva sa SAD i NATO apsolutno udaljilo Kosovo od te priče o velikoj Albaniji. Mi sada ulazimo u situaciju da ćemo možda uspeti da od onoga što je za Albance i mnoge druge na zapadu bila završena stvar ponovo otvorimo tu priču. To bi bio veliki uspeh, jer bi smo na taj način mogli da izdejstvujemo nešto što je u skladu i sa našim interesima iako svakako ne možemo da vratimo stanje stvari na ono koje je bilo pre zločinačke NATO intervencije.

8. Šta bi ste poručili čitaocima magazine,,Odbrana I Bezbednost’’

Verujte u Srbiju, volite Srbiju!

 

Fotografija 1

izvor: N1