Carinske unije najčešće nastaju kao posledica visokog nivoa ekonomske saradnje između država koje se ugovorom obavezuju da će ukinuti međusobne carine i slične takse, ali da će takva ograničenja zadržati u odnosu na treće zemlje. Ovakve unije obično podrazumevaju i dobre političke odnose između članica, sličnu spoljno-političku orjentaciju, kao i relativno jednak nivo ekonomskog razvoja. Srbija i još pet država regiona (plus Kosovo) članice su slične ekonomske organizacije (CEFTA) koja, iako nema nivo carinske unije, pokušava da poboljša, unapredi i približi trgovinu ovih zemalja standardima Evropske unije. Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA) kao sporazum datira iz devedesetih godina prošlog veka i služi kao jedan vid ekonomskog ”tutorijala” zemljama koje nastoje da se priključe Evropskoj uniji. Brojne države starog istočnog bloka prošle su kroz ovu sporazumnu organizaciju i priključile se Evropskoj uniji. Otuda ideja stvaranja nove carinske unije od strane države, kao što je Srbija, koja želi da se priključi Evropskoj uniji i već je članica CEFTA deluje kao nepotrebno trošenje resursa i vremena. Ipak, Srbija je inicirala ideju o stvaranju balkanske carinske unije koja bi trebalo da obuhvati sve zemlje zapadnog Balkana koje nisu članice EU. Glavno pitanje vezano za ovakav potez nije da li je carniska unija dobra ili loša zamisao, već koliko je to realna i ostvarljiva ideja?
Carinska unija balkanskih zemalja izazvala je različite reakcije. Dok su države regiona reagovale skeptično na ovakav predlog, Evropska unija na čelu sa komesarom za proširenje Johanesom Hanom podržala je predlog. Stav komesara je da ovakva unija može da privuče nove investitore i da spreči dalju fragmentaciju tržišta, kao i da ona generalno može doneti dobrobit svim građanima regiona i ujedno poboljšati proces pridruživanja Evropskoj uniji. Brojni eksperti se takođe slažu da dublja ekonomska integracija jeste dobra stvar s obzirom da podstiče dalji ekonomski rast, ali smatraju i da formiranje carinske unije na ovim prostorima nema mnogo smisla iz razloga što su zemlje regiona već potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa samim tim i pristale na sistem slobodne trgovine.
Ideja carinske unije zemalja zapadnog Balkana svakako ima svoje prednosti i mane, ali i političke i ekonomske interese domaćih i inostranih igrača zbog kojih neće biti lako realizovati ovakvu zamisao. Balkanska carinska unija trebalo bi da uključi Srbiju, BiH, Crnu Goru, Albaniju, Makedoniju i Kosovo, što bi značilo stvaranje tržišta koje bi pokrivalo oko 18 miliona potrošača. Međutim, ove zemlje imaju relativno različit nivo ekonomskog razvoja i različit nivo razvijenosti pojedinih privrednih grana poput industrije, poljiprivrede i usluga. Na primer, u Crnoj Gori sektor usluga čini oko 72% GDP-a dok je u Albaniji samo 52%, u Srbiji industrijska proizvodnja čini 30% dok je u Crnoj Gori 17% GDP-a, poljoprivreda u Albaniji čini 23% dok je u Makedoniji 11% GDP-a. Ono što je još bitnije za formiranje carinske unije jeste odnos uvoza i izvoza roba, usluga i sirovina između članica carinske unije, koja bi u ovom slučaju najviše išla u korist Srbiji. Naime, najveći partneri Srbije za izvoz i uvoz robe su Nemačka, Italija, Kina i Rusija, dok je to kod ostalih zemalja zapadnog Balkana drugačije. Srbija za ostale potencijalne članice carinske unije predstavlja bitno tržište za izvoz, ali takođe i zemlju iz koje ove države dosta uvoze. Tako Makedonija iz Srbije uvozi oko 8%, Albanija oko 4%, a BiH oko 12%. Stvaranjem carinske unije srpski proizvodi bi imali još bolji plasman na regionalnim tržištima što bi neminovno ostavilo određene posledice po privredu tih zemalja, utoliko više što one nisu glavni uvozni partneri za Srbiju. Takođe, s obzirom da bi Srbija bila najveća i najrazvijenija ekonomija u ovoj uniji veliki broj stanovnika ostalih zemalja neminovno bi gravitirao prema njoj. Ovakvi uslovi ne idu u prilog ostalim zemljama zapadnog Balkana. Sa druge strane, stupanjem u carinsku uniju Srbija bi verovatno morala da koriguje svoju ekonomsku politiku prema Rusiji u skladu sa politikom ostalih članica. Ovo naravno ne bi odgovaralo srpskoj zvaničnoj politici, jer ostale zemlje zapadnog Balkana imaju manje prijateljske odnose sa Moskvom. Na kraju, ostaje otvoreno i pitanje vremena. Evropljanima je trebalo oko 12 godina da stvore takvu uniju. Ako uzmemo u obzir političke i ekonomske prilike na prostoru Balkana, kao i prošlost koja i danas igra značajnu ulogu u međudržavnim odnosima, teško je očekivati brzu realizaciju ovakve ideje.
S obzirom na sve okolnosti i ekonomske prilike, postavlja se pitanje: šta zapravo stoji iza ideje o balkanskoj carinskoj uniji? Jedan od odgovora mogao bi da bude u ostvarivanju političkih ciljeva inicijatora, tadašnjeg premijera a sada predsednika Republike Srbije. Pokretanjem ideje o stvaranju carinske unije Aleksandar Vučić je pokazao Evropskim, ali i regionalnim akterima da je spreman da povuče region zapadnog Balkana u snažniju ekonomsku, pa i političku integraciju. Isticanjem ovakve inicijative, pogotovu pred predsedničke izbore, omogućilo je njemu da dobije veću podršku od evropskih zvaničnika kojima se ideja očigledno dopala. Drugi potencijalni odgovor bio bi da je ideja došla upravo iz evropskih političkih krugova. Stvaranjem carniske unije Evropa bi dodatno stabilizovala (ekonomski i politički) region zapadnog Balkana, a time privukla i nove investitore. Međutim, to implicira indirektno da zemlje zapadnog Balkana koje nisu članice EU neće uskoro ni pristupiti Uniji, pa je zbog toga bolje da ostanu u svojoj carniskoj uniji. Na kraju, zagovaranje ovakve ideje od strane Predsednika Srbije nije čudno ako se sagleda ekonomska dimenzija. Srbija bi bila najveća ekonomija u ovakvoj carinskoj uniji, a s obzirom da beleži i najveći suficit prema ostalim zemljama to bi joj dodatno omogućilo da se uzdigne u regionu.
Sve u svemu balkanska carinska unija ima dosta prednosti, ali i nedostataka za sve njene potencijalne članove. Gledano iz perspektive Republike Srbije stvaranje ovakve unije dodatno bi ojačalo uticaj Beograda na Balkanu. Istovremeno, to je verovatno i najveća prepreka u realizaciji ove ideje, jer su toga svesni i ostali igrači u regionu. Ako dođe do daljih koraka u realizaciji ove ideje sigurno će biti neophodno učešće inostranog faktora, odnosno Evropske unije koja će postaviti okvire takvoj organizaciji. Stvaranje carinske unije pod pokroviteljstvom Evrope uticaće i na spoljnu politiku Srbije. Ovakva organizacija omogućila bi Evropskoj uniji da snažnije utiče na spoljnu politiku zemalja zapadnog Balkana i da je orjentiše u skladu sa svojim interesima.
Igor Pejić
Foto izvor-gdeinvestirati.com
