Nedavno je Sindikat policije i policijskih starešina izašao u javnost sa zahtevom da se prostitucija legalizuje. Većinu građana Srbije iznenadilo je da jedan sindikat, koji okuplja ljude čiji je posao da štite javni red i mir, predlaže izmenu zakona koji reguliše isti taj javni red i mir. Odakle ovakva inicijativa i da li ona znači da policija u Srbiji priznaje da gubi borbu protiv prostitucije?
Prostitucija je pružanje seksualnih usluga uz novčanu naknadu ili drugu vrednost, kaže Zakon o javnom redu i miru. Ovaj zakon kaže i da će onaj ko se odaje prostituciji, koristi usluge prostitucije ili ustupa prostorije radi prostitucije biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a ko maloletnom licu ustupa prostorije radi prostitucije kazniće se zatvorom od 30 od 60 dana. Ovaj zakon je usvojen 2016. godine i smatra se da su njime pooštrene mere protiv prostitutki, ili kako ih stručnjaci nazivaju seksualnih radnica i njihovih klijenata.
Ovo pooštravanje zakonskih mera protiv onih koji učestvuju u prostituisanju, čini se, nije zasm
etalo samo onima koji su direktno pogođeni njime, već i jednom delu srpske policije. U javnosti se pojavila inicijativa Sindikata policije i srpskih starešina za legalizovanjem prostitucije. Ovo je samo jedan od policijskih sindikata koji postoji u Srbiji i okuplja samo deo pripadnika policije. U svom zahtevu pripadnici sindikata su naveli da je neophodno legalizovati prostituciju jer bi se na taj način punio državni budžet, a prostitutke ili seksualne radnice, bi bile zaštićene. Sa druge strane, iz različitih organizacija civilnog društva, koje godinama rade na ovom obliku devijantnog ponašanja, stigla su mnoga upozorenja da to i nije najbolja ideja.
PROSTITUCIJA JE ROPSTVO!
Prostitucija spada u oblik devijantnog ponašanja zajedno sa alkoholizmom, narkomanijom, kockanjem itd. Stoga ne čudi da je prostitucija vrlo često povezana sa još nekim oblikom devijantnog ponašanja. Prostitutke su u velikom broju i zavisnici od narkotika ili alkohola. Takođe, ljudi koji se odaju prostituciji često su i žrtve nasilja u porodici, žrtve makroa, siromaštva ili nekih drugih životnih poteškoća. Organizacije koje se bave problemom prostitucije često ističu da su žene prostitutke u velikom broju slučajeva i majke jednog ili više deteta.
Retke su osobe koje žele same da se upuste u prostituciju, češće su primorane od strane muža nasilnika, neke druge osobe ili teških životnih okolnosti, pa i potrebe za preživljavanjem. Može se reći da je prostitucija ropstvo, a osobe koje su primorane da se bave ovakvim poslom njeni robovi!
Osobe koje se nađu u paklu prostitucije često imaju i zdravstvenih problema, ugrožene su polno prenosivim bolestima, psihičkim i fizičkim maltretiranjem. Međutim, prostitucije je uvek bilo i verovatno će je doveka biti, a pitanje je kako se različita društva odnose prema ovom problemu.
Ako definišemo nešto kao devijanto ponašanje, pod time podrazumevamo da takvo ponašanje odstupa od opšteprihvaćenih društvenih normi, moralnih načela i svih drugih načela. Svako društvo teži da suzbije različite oblike devijantnosti na opšteprihvatljive načine.
Policija ima najaktivniju ulogu u suzbijanju takvih oblika ponašanja, a zakonodavstvo je tu da doprinese ostvarivanju te uloge. Onda se postavlja logično pitanje, da li je rad policije otežan postojećim zakonodavstvom ili policija nema adekvatne mehanizme za suzbijanje prostitucije, ako se pojavljuje ovakav zahtev od strane pripadnika policije?
Predstavnik pomenutog sindikata izjavio je: ,,U svemu ovome i policijski službenici bi bili uveliko oslobođeni besmislene aktivnosti suzbijanja nelegalne prostitucije i mogli bi da se, u mnogo većoj meri, fokusiraju na trgovce belim robljem.’’ Nemoguće je ne zapitati se da li je suzbijanje prostitucije zaista besmislen i iluzoran posao? Da li smo poklekli kao društvo ako nismo uspeli da zaštitimo te žene i muškarce na ulici bez punjenja državne kase na njihovoj muci?
Oni koji podržavaju ovakve zahteve obično navode, kao argument za legalizaciju prostitucije, da bi to bilo i usklađivanje sa razvijenim evropskim zemljama. Međutim, ono što se da primetiti jeste da tolerantan i prihvatljiv odnos prema prostituciji imaju uglavnom siromašne zemlje.
U Bangladešu se nalazi jedan od najstarijih bordela poznat pod nazivom Kandapara. Ovaj bordel postojao je preko 200 godina, 2014. godine je srušen, ali je ponovo obnovljen jer većina žena, koja je ovde odrasla, nije imala gde da ode. Seksualne radnice u Bangladešu se ne tretiraju kao normalni ljudi, nemaju slobodu, nemaju nikakva prava kao ljudska bića. Obično dolaze iz siromašnih sredina i žrtve su trgovine ljudima, madam je njihov vlasnik i nemaju slobodu kretanja ni raspolaganja novcem koji zarade. U Bangladešu je prostitucija legalizovana!
Pored Bangladeša prostitucija je legalizovanai u Turskoj, Kazahstanu, Indiji, Meksiku, Venecueli, Obali Slonovače, Senegalu. Od država na evropskom kontinentu dozvoljena je u sledećim zemljama: Nemačkoj, Austriji, Britaniji, Švajcarskoj, Italiji, Danskoj, Finskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Monaku, Irskoj, Španiji, Portugaliji, Slovačkoj, Češkoj, Letoniji, Poljskoj, Estoniji, Bugarskoj, Grčkoj, Sloveniji i Mađarskoj. Ostale države u Evropi nisu legalizovale prostituciju, a prostitucija je zabranjena u državama poput SAD, Rusije, Kine.
Prostitucija je definitivno problem koji muči ljudsko društvo od davnina i polemike oko prostitucije su se uvek vodile i vodiće se i dalje. Međutim, jedno je definitivno istina, a to je da svako društvo treba da radi na suzbijanju ovog oblika devijantnog ponašanja svim mehanizmima koje ima na raspolaganju, jer prostitucija ne treba da bude nešto na čemu će da napreduje ni državni budžet, a ni lica koja su uključena u ovakve aktivnosti.
Piše J.Andrić
