PROLOG: Postoji priča koja govori o tome kako se primenom odredjene strategije, u teoriji igara, dostiže verovatnoća od 95% da se dobije sukob (igra). Slušajući tu teoriju od svog prijatelja, jedan strateg kaza: „Ma pusti ti tvoju teoriju o 95% dobijenih ratova, hoću li ja dobiti prvi rat koji vodim?“
Okruženje, u vojnoj terminologiji, podrazumeva jednu od najtežih situacija u kojoj neka jedinica može da se nadje u toku borbenih dejstava. Stoga, protivnapad, ili protivudar, zavisno od veličine snaga, jeste bio jedan od načina da se iz okruženja izvuče i poboljša sopstveni položaj. Bezbroj je primera u istoriji ratovanja, pa i na našim prostorima (na slici je bika na Sutjesci, 1943.godine), o načinu na koji je neka vojska, ipak, uspela da izvojuje pobedu, odnosno da se iz okruženja probije. Jedan takav primer događa se u Prvom svetskom ratu. Komandant jedinice upoznaje vojvodu Živojina Mišića sa situacijom i kaza: „Đenerale, opkoljeni smo sa svih strana“. „Odlično rođeni moj“, odgovori Mišić i nastavi – „sada možemo da napadamo u svim pravcima“. Kolubarska bitka Srpske vojske iz Prvog svetskog rata: strateško povlačenje, sređivanje stanja, pa protivudar, po zamisli djenerala Mišića, a uz odobrenje Vojvode Putnika, izučava se kao tipičan primer uspešnoj proboja protiv daleko nadmoćnije vojske (Austrougarska).
KORONA VIRUS
Prve informaije o korona virusu stižu iz Kine krajem 2019. godine. Te informacije su kontradiktorne, u smislu ko je prvi otkrio virus, a kasnije će se razviti čitava teorija zavere po dva pitanja: 1) poreklo korona virusa i 2) stvarni broj žrtava (preminulih). Tu teoriju zavere pratiće različite strategije država u suprostavljanju virusu.
Prema izveštajima nekih medija, kineska doktorka Žang Đićijan, primila je na kliniku osobu ženskog pola koja je imala groznicu, kašalj i otežano disanje. Žena je došla u bolnicu sa suprugom i sinom. Pregledom supruga i sina ustanovljeno je oštećenje pluća kod svo troje zaraženih. Sumnjalo se na gripu ili upalu pluać, ali su drugi nalazi (CT) ukazivali da se radi o nečem drugom. Dana 27.decembra 2019 dolazi još jedan pacijent sa sličnim simptomima, pa još više njih, kada je tim od 10 stručnjaka posumnjao o čemu se radi, ali nije bio siguran, tako da je 30.decembra 2019 dato obaveštenje zdravstvenim ustanovama u gradu Vuhanu da se pojavila bolest upala pluća od nepoznatog virusa. Tim stručnjaka Nacionalne zdravstvene komisije je poslat u Vuhan, kada je bilo 27 zaraženih, posle toga grad od 11 miliona stanovnika stavljen je u karantin. Karantin je trajao 76 dana. Kina se izborila („pobedila“ korona virus) sa virusom na svojoj teritoriji, sa nešto preko 82.000 zaraženih i oko 5.000 preminulih.
- januara 2020, kineska vladastavlja pod karantintri grada provincije Hubei koja su posebno pogođena virusom i od kojih bi oni mogli biti kolevka virusa. Kako bi se kotrolisali rizici od pandemije, Vuhan, Huangang i Ezhou, su stavljeni pod karantin. Kineske vlasti su zabranile sav vazdušni, železnički, drumski i rečni saobraćaj ka i iz ova tri grada, u okviru kojih je javni prevoz (autobus, metro) takođe obustavljen.Vlasti takođe naređuju zatvaranje javnih zabavnih mesta poput bioskopa, pozorišta, pa čak i sajber kafea. Svim stanovnicima je naređeno da ne napuštaju grad osim ako im vlasti ne dozvole. Zdravstvena uprava u Vuhanu obavezuje nošenje maske na javnim mestima. 25. januara, kineske vlasti proširuju karantinsku zonu na gotovo čitavu provinciju Hubeia
Sa geopolitičkog aspekta posmatrano – očekivano, odmah su počeli napadi iz SAD da Kina „fingira“ broj žrtava korona virusa, a kasnije će uslediti „prepucavanja“ (međusobna optuživanja) kako je korona virus nastao. Čak je i SZO objavila da je korona virus nastao prirodnim putem, ne u laboratoriji.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je oprezno (bojažljivo) postupala, tako da je 30. januara 2020 proglasila javnu opasnost, da bi 11.marta proglasila pandemiju, kada je korona virus zahvatio najmanje tri regiona sveta, kako navodi Marijan Ivanuša (predstavnik SZO u Srbiji).Direktor SZO, Tedros Abhanon Gebrejesus, nastupa “lucidno”, te je istakao u Ženevi da zadržavajući strategiju obuzdavanja, ne ublažavanja, zemlje moraju da uspostave finu ravnotežu između zaštite zdravlja, sprečavanja ekonomskog i socijalnog poremećaja i poštovanja ljudskih prava.
Korona virus je nastavio da se širi neverovatnom brzinom u sve regione (države) sveta. Do 30. aprila ove godine, prema podacima iz medija, u svetu je zaraženo 3.180.800, a preminulo je najmanje 227.482 osobe. Na dan 01. maja ove godine, stanje u Republici Srbiji je sledeće:
– testirano: 91.551
– zaraženo: 9.205 (oko 10% od broja testiranih),
– hospitaizovano: 2.375 (oko 25% zaraženih),
– izlečeno: 1.375 (preko 50% hospitalizovanih)
– umrlo: 185 ( oko 0,2% dokazano zaraženih-testiranih)
– na respiratoru (teži slučajevi): 65.
STRATEGIJA ZAŠTITE
Strategija zaštite, u našem slučaju, podrazumeva opšti pristup pojedine države u suprostavljanju korona virusu. Vratimo li se rečima direktora SZO, prepoznaćemo da, pored zdravstvene sfere, državama se sugeriše postupanje u ekonomskoj i socijetalnoj ravni, te poštovanju ljudskih prava.
Kako su postupile države sveta?
Uz opštu konstataciju da nijedna zemlja nije spremno dočekala korona virus, principijelno posmatrano, uz brojne aproksimacije, države sveta su primenile tri oblika strategije:
1) PROTIVUDAR
2) STRATEGIJA ZADRŽAVANJA
3) STRATEGIJA IZNURAVANJA
Svakako, uvek postoji i tzv. kombinovani model.
U nedostatku efikasnog leka (vakcine), primenjujući nuz-lekove (mogu pomoći) i uobičajene terapije, sve strategije, pokazalo se, fokus su stavile na socijetalnu ravan – socijalna distanca (minimiziranje kontakta među ljudima), uz suspenziju nekih ljudskih prava i sloboda. Paralelno, ili nakon toga, usledile su najave i određni potezi u ekonomskoj ravni.
Protivudar
Protivudar, u klasičnom vojnom smislu, primenila je jedino Kina. Vuhan, grad od 11 miliona stanovnika, bukvalno, stavljen je u karantin: nema ulaska niti izlska iz grada. Kretanje je svedeno na najmanju meru, a time i kontakt među ljudima. Slična strategija primenjena je i u neki drugim gradovima i oblastima Kine.
Dakle, Kina je primenila preemptivnu strategiju – protivudar ne na korona virus, nego na način njegovog prenošenja. Drastične mere izolacije dale su rezultat. Protivik (korona virus) je obuzdan (Sun Cu bi rekao: protivnik je pobeđen kad je ubeđen). Za vrlo kratko vreme, Kina se izborila sa zarazom i svela je na pojedinačne slučajeve.
Da li je korona virus pobeđen – NE, ali su sprečene drastične posledice njegovog delovanja. Vojnim rečnikom kazano, protivnik je „odustao“ od svojih namera.
Zadržavanje
Principijelno posmatrano, najveći broj zemalja, među kojima je i Srbija, primenio je strategiju zadržavanja. Suština strategije zadržavanja ogleda se u sprečavanju eksponencijalnog rasta zaraze (a time i smrtnih ishoda, jer leka nema) i svođenje „krive zaražavanja“ u linearni oblik, sa tendencijom pada, da bi se zdravstvenom sistemu omogućio koliko – toliko „normalna“ rad u nastalim uslovima. Mere su dale rezultate (pijetet prema preminulima!). Zdravstveni sistemi zemalja su očuvali svoj kapacitet da se „normalno“ nose sa novozaraženim. U skladu sa prvim analizama iskustava Kine, mnoge zemlje su posebnu pažnju poklonile starijim generacijama (stariji 0d 65 godina) i osobama koje već imaju poremećeno zdravlje (dijabetes, vaskularne bolesti i drugo). Za taj deo populacije uvedena je stroga zabrana kretanja, pored drugih mera koje sobom nosi suspenzija nekih ljudskih prava i sloboda, kao i zatvaranje granica i prekid rada brojnih institucija u uslovima vanrednog stanja.
Da li je protivnik pobedjen – NE. Da li je protivnik zadržan – NE, ali se sukcesivno smanjuje snaga njegovog delovanja. Ima li uslova za protivudar – NE. Izlaz se traži u nacionalnom imunitetu, (lek se ne nazire), a to isiskuje dugotrajno vreme.
Iznuravanje
Deo zemalja sveta, po pravilu najrazvijenijih (SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija…) primenio je strategiju iznuravanja. Suština ove strategije ogleda se u „puštanju“ virusa da deluje, dok se prirodnim putem ne slomi njegova snaga i zaraza prestane. Ova strategija imala je i najveće ljudske gubitke, a pokušaj njenog „ispravljanja“, u smeru zadržavanja ili kontraudara, destabilizovao je zdravstveni sistem do te mere, da se može govoriti o njegovom kolapsu.
Da li je protivnik pobedjen – NE. Da li je protivnik zadržan – NE. Ima li uslova za protivudar – NE. Izlaz se traži u pronalasku vakcine (leka), do tada: ko preživi, preživeće.
Kombinovana strategija
Izuzimajući Kinu (i još po neke zemlje, Izrel, na primer), koje su odmah primenile kontraudar, praktično, najveći broj zemalja, ipak, primenio je kombinovanu strategiju. Suština te strategije jeste da je počela iznuravanjem i promenila oblik u zadržavanje.
KLJUČNI ASPEKTI KRIZNIH STRATEGIJA
Korona virus jeste kriza, u svetskim razmerama (posebno za svaku državu) posmatrano, ma koliko se lideri pojedinih zemalja trudili da pojasne kako to nije tako u „njihovoj“ državi. Kriza, kao destabilizirajući proces po određeni socijalni sistem (državu, svet), principijelno posmatrano (slika), ima tri smera delovanja (upravljanja) ka izlsku iz krize.
Mere državnih vlasti
Državne vlasti su „top menadzment“ koji je nosilac suprostavljanja krizi. Mere državnih vlasti, principijelno posmatrano, imaju nekoliko aspekata, od kojih se izdvajaju tri:
– zdravstveni
– socijetalni i
– ekonomski.
Zdravstvene mere, u suštini, usmerene su na stavaranje resursa i kapaciteta zdravstvenog sistema koji će nositi borbu sa krizom. Ove mere, na zahtev zdravstevng sistema, realizuje vlast.
Socijetalne mere, na preporuku zdravstevnog sistema, ali i samoinicijativno, u skladu s razvojem situacije, utvrđuje vlast. Jednim imenom kazano, ove mere se grupišu u novi način orgnizovanja i postupanja, koji se različto imenuje, a u nas poznato kao vanredno stanje i situacija. To je stanje u kome je ponašanje svedeno na MORA, a ne hoću-neću. Ključni aspekti tih mera jesu: 1) suspenzija nekih ljudskih prava i sloboda, 2) doziranje uslova života, rada i ponašanja stanoništva, 3) mobilizacija resursa kompatibilnih stanju (situaciji), kao što su vojska, policija, civilna zaštita i 4) prelazak svih podsistema države na uslove vanrednog stanja, u skladu s planovima (trebalo bi da postoje u miru) i prisilno-u skladu sa novonastalim stanjem.
Ekonomske mere su od vitalnog značaja za opstanak i nastavak života i rada nakon epidemije. U uslovima kada zastaju svi vitalni aspekti ekonomije države, mudrost je minmizirati štetu.
Strategija informisanja
Živimo u eri informatičkog društva. Informacije, a time i dezinformacije, kao nikada do sada, dolaze takvom brzinom i količinom, da je praktično nemoguće kanalisati ih. U tom smislu, jedan od ključnih aspekata delovanja „top menadzemnta“ jeste da se obezbedi takva komunikacija u državi (društvu) koja će:
– nedvosmisleno i jasno informisati građane o merama koje se preduzimaju (naređuju),
– nedvosmisleno i jasno informisanje građane o merama koje je preduzela država, njihovom dograđivanju i korigovanju, kao i njihovom delovanju,
– nedvosmisleno i jasno informisanje građana o posledicama nastalog stanja,
– nedvosmisleno i jasno informisanje građana o merama koje se preduzimaju protiv onih koji se ne ponašaju u skladu sa situacijom i naređenim merama.
Presudnu ulogu u strategiji informisanja imaju MEDIJI!!!
Disciplina
Disciplina je termin koji se, vrlo često, poistovećuje s vojskom – vojna disciplina. U tom smislu, najčešća relacija jsete: naređenje – izvršenje.
Međutim, i vojna i disciplina u našem smislu, jeste SVEST, koja se ispoljava u sledećim oblicim:
– radna disciplina,
– samodisciplina.
Radna disciplina, pre svega, podrazumeva da svako RADI SVOJ POSAO, svakako u skladu sa nastalim uslovima. Dakle, svi zdejstvovani resursi agažuju se u skladu sa svojom osnovnom namenom i dodatnim merama, koje iziskuje stanje.
Samodisciplina jeste sopstveni odnos prema opasnosti koja ugrožava život i zdravlje, s jedne i, poštovanje uvedenih (naredjenih) mera, s druge strane. Potpuno je nepotrebno navoditi primere brojnih država koji dokazuju navedeno, pre svega sa aspekta izostanka samodisipline.
Dakle, discplina se postiže MILOM ili SILOM, tu nema kompromisa.
DELOVANJE MERA
Deolovanje bilo kojih mera ima svoje pozitvne i, nazovimo, negativne strane, a u ovoj situaciji, pored zaštite zdravlja, iskazuje se u svim aspektima društvenog života: politici, ekonomiji, socijetalnoj sredini, bezbednosti i, posebno, psihologiji čoveka i „mase“.
Potrebno je mnogo prostora da se svi spekti delovanja mera analiziraju, što nećemo činiti. Odnosno, osvrnućemo se samo na jedan aspekt – politika. Ovo s razloga, što politika nije sve, ali u svemu jeste.
Zahvaljujući raznim medijima, u proteklih četiri meseca koliko deluje korona virus, imali smo priliku da se upoznamo sa odnosom politike prema pandemiji i epidemiji, u raznim državama. Od Amerika na prvom mestu (Tramp), do ne može nam virus ništa (Lukašenko), nalazi se mnoštvo postupaka i postupanja državnih politika i njihovog ispoljavanja u praksi. Videli smo i čuli molbe, peklinjanja, zahteve, pretnje do prebijanja neposlušnika na ulicama.
Ključni aspekti praktično ispoljenih mera jesu interes i politikanstvo. Interesu usmerenom ka suzbijanju pandemije i epidemije, objektivno, suprostavio se interes sprečavanja ekonomskog pada i normalizacije socijetalnih uslova. Međutim, subjektivni iteres pojedinih društvenih grupa – politikanstvo, evidentan je u gotovo svim državama. Taj interes, pre svega, ispoljava se u suprostavljanju svim merama državne politike, po modelu „mak na konac“ ili „traženje dlake u jajetu“, pri čemu se gotovo u potpunosti minimiziraju evidentno dobri rezultati koje su mere državne politike dale.
Ništa ne uspeva kao uspeh. Činjenica je da se, ipak, sve meri postignutim rezultatom. Taj rezultat, svakako, iz politikanstkih razloga posmatrano, putem medija se prikazuje na različite načine. Stoga, ako se ne prepozna rezultat u široj javnosti, ključni kriterijumi da je on ipak ostvaren jesu: DISCIPLINA i SOLIDARNOST populacije. Pri tome, nismo zaboravili primarni rezultat – minimiziranje gubitaka epidemije i pandemije, a koji se, itekako, opet prepoznaju u DISCIPLINI i SOLIDARNOSTI populacije.
SRBIJA
Korona virus je dospeo u Srbiju početkom marta meseca, dakle dva meseca nakon njegovog pojavljivanja u Kini. Distanca o dva meseca se navodi iz dva razloga: 1) pripremljenost zdravstvenog sistema, 2) informacije o širenju korona virusa i, u skladu s tim, postupanje države (vlasti).
Bez dubljih analiza, može se konstatovati da zdravstveni sistem Srbije nije bio pripemljen na suprostavljanje novoj zarazi. Ovo, pre svega, ako se uzmu u obzir zdravstveni resursi – ljudi i, posebno, sredstva, u situaciji kada „pravog“ leka nema. Činjenica je da, praktično, zdravstveni sistem nijedne zemlje, pa i najrazvijenijih, nije u potpunosti bio pripremljen za korona virus, bar ne u smislu da se njegovo širenje spreči.
U navedenim uslovima stanja zdravstvenog sistema, vlast je reagovala dvojako: 1) vrlo intezivni napori organ vlasti, pre svega predsednika Republike, da se snažno ojača zdravstveni sistem, prvenstveno u pogledu nabavke specijalizovane opreme i lekova, potom reorganizovanja zdravstvenog sistema i njegovom srazmernog i težinog usmerenja ka nadolazećoj opsnosti i 2) uvođenje vanrednog stanja.
Činjenica je, hteli to ili ne, ostaće zabeleženo za javnost (posebno za politikante) pomalo neprimeren osvrt na nadolazeću opasnost (korona virus) od strane jednog eminentnog zdravstveog radnika. No, i pored tog čina, REZLTATI koji su ostvareni, ipak, daju pravu sliku odnosa vlasti prema opasnosti.
Srbija je primenila strategiju zadržavanja. Pokazalo se da u uslovima koji vladaju u našoj zemlji, drugog izbora i nije bilo. Počelo se s obustavom rada škola, fakulteta i vrtića, a zatim su se mere usložnjavale do formalnog proglašenja vanrednog stanja. Ciljna populcija prema kojoj su bile usmerene mere vlasti bili su stariji od 65 godina i osobe s evidentni poremećajem zdravlja.
Da bi vlast preduzela radikalane mere, bilo je potrebno proglasiti neko od zakonom uspostavljenih stanja. Po Ustavu i zakonu, to stanje je – VANREDNO STANJE, koje ima i obrise VANREDNE SITUACIJE (Ustav ne poznaje institut vanredna situacija).
Nećemo ulaziti u teorijsku raspravu o vanrednom stanju i vanrednoj situaciji, ali je činjica da: 1) suspenzija nekih ljudskih prava i sloboda moguća je progašenjem vanrednog (i ratnog) stanja, ne u vanrednoj situaciji i 2) mobilizacija i snažnije angažovanje Vojske, policije i drugih snaga odbrane i zaštite, mogući su samo u uslovima vanrednog (ratnog) stanja. Dakle, vlast je postupila ispravno u izboru stanja.
NAČIN NA KOJI JE PROGLAŠENO VANREDNO STANJE, postao je ključni kamen temeljac politikanata, odnosno onih koji su a priori protiv mera vlasti (Pisac ovih redova nije član nijedne stranke!). Dakle, vanredno stanje su svojim potpisom proglasili predsednik Republik, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, što je utvrđeno Ustavom (čl. 200). Svakako, u Ustavu je regulisano da takav način proglašenja vanrednog stanja jeste legitiman, ako Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. E, baš tu, politikanti zameravju vlastima (pre svega predsedniku države) – da je Narodna skupština mogla da se sastane, navodeći primere da su to učinili parlamenti brojnih država. Međutim, taj argument politikanat „pada u vodu“ samom činjenicom o zastupljenost stranaka u Narodnoj skupštini, odnosno proglašenje vanrednog stanja ne bi bilo dovedeno u pitanje i da je zasedala skupština!
ELEMENTI STRATEGIJE
- MERE DRŽAVNIH VLASTI
U skladu s uvođenjem vanrednog stanja, vlast je zavodila i posebne mere, koje su konstantno dograđivane, a praktično, obznanjivane su u dokumentu Vlade – uredba, uz supotpis predsednika Republike. I taj način je predviđen Ustavom (čl.200), kada NS nije u mogućosti da se sastane. Kakvi smo mi? Pojedinci prigovaraju da se, formalno, na uredbama vlde prvo potpisuje potpis presednika države, pa onda predsednika Vlade…
Nećemo ulaziti u detalje svih preduzetih mera od strane vlasti, ali je činjenica da su one, težišno, imale karakter: 1) ograničenja ljudskih prava i sloboda, 2) postupanje u sferi zdravstva, 3) angaživanje ostalih resursa (vojska, policija, civilna zaštita, sudstvo…) u podršci zdravstvu i realizaciji posebnih mera za vreme vanrednog stanja, 4) ekonomske mere i 5) normalizacija svih društvenih delatnosti, u uslovima nastalog stanja.
1) Zatvaranje granice i ograničenje kretanja, pe svega osoba starijih od 65 godina, kao i insistiranje na socijalnoj distanci, i druge mere, nedvosmisleno, dali su rezultat u primenjenoj strategiji zadržavanja. CILJ: Kriva epidemije nije ušla u fazu eksponecijalnog rasta, a zdravstvenom sistemu je omogućeno da očuva stabilnost i sposobnost da prihvati novozaražene, JESTE OSTVAREN,
2) Mere u sferi zdravstva su, verovatno, za primer i mnogo razvijenijima. No, ne treba to stavljati u prvi plan, već efekat koji je postignut.Te mere ogledale su se u: a) hitnoj nabavaci (donacija i kupovina) specijalizovane opreme i lekova, 2) prilagođavanju kompletnog zdrvstvenog sistema, odnosno njegovih resursa opasnosti koja je evidentna – korona virus, 3) proširenje zdravstvenih kapaiteta sub-kapacitetima („privremene bolnice“) i 4) stalno izučavanje i konsutacije u domenu informacija o korona virusu. Na prvom mestu, ipak, kad je sdravstvo u pitanju, treba imati znanje i postupanje naših zdravstveih radnika, od mediscinske sestre, pomoćnog i tehničkog osoblja do lekara i vrhunskih specijalista. APLAUZ, NE SAMO U 20.00!!!
3) Svi resusri države u vanrednom stanju, prinicpijelno ((Ustav i zakon i podzakonski akti), angažuju se: 1) u skladu sa pripremljenim planovima za takvo stanje i 2) u skladu s merama koje naredi vlast. KLJUČ: Svako radi svoj posao, primarno podržavajući glavnog i nosećeg subjekta zaštite, ooga puta zdravstveni sistem. Iako aktivnosti ostalih subjekata (vojska, policija, sudstvo…) nisu previše eksponirani u javnsoti, činjenica je da su svoj posao i obaveze izvršavali primerno.
4) Ekonomske mere su izuzetno značajna aktivnost iz prostog razloga što je ekonomija baza (osnova) opstanka i razvoja. Te mere, principijleno, imaju dva aspekta: 1) objektivno dejstvo i 2) subektivni-usmereni oblici na održavanju mogućeg i pobljšanju narušenog stanja. Objektivno dejstvo jeste činjenica da su pojedine organizacije privredne delatnosti i drugi ekonmski reusri, jednostavno, prekinli svoj rad – nema posla. Toj činjenici doprinele su i mere insistiranja na socijalnoj distanci i zabrani kretanja. U prvi mah, bez posla ostaje preko 10.000 radnika, što je snažan udarac na ekonomiju. Medjutim, u 5 do 12, dolaze mere vlasti, usmerene na pomoć i podršku privrednoj delatnosti i poboljšanje, pa i minimalno, ličnog budzeta građana. Sama najava vlasti, koja se ostvaruje u parksi, da se privreda (mala i srednja) oslobađa (prolongira) od plaćanja poreza i doprinosa, uz naknadu za plate (minimalac) pod uslovm da ne otpuste više od 10% zaposlenih, jeste POGODAK U SAM CILJ. Neverovantnom brzinom, gotovo da je eliminasno otpuštanje radnika.
NIŠTA NE USPEVA KAO USPEH – CILJ JE POSTIGNUT.
Ekonomske mere, svakako, poslediaca su zatečenog stanja (politike) finansijskog, monetarnog i drugog u zemlji do početka epidemije. Nećemo ulaziti u detalje, neka drugi o tome govore, a rekli su i MMF i Svetska banka. Stoga, izrugivanje s merom da se punoletnim građanima uplati dinarski iznos od 100 evra, nećemo analizirati.
5) Održavanje normalnosti svih društvenih delatosti obuhvata ospežan skup mera i aktivnosti brojnih podsistema države, vođenih od strane vlasti. Opšta konstatacija može da se uspostavi na relaciji – prelazak s normalnog na vanedno stanje srazmeran je pripremljenosti za takvo stanje pre njegovog nastajanja.
Jesu li sve naše delatnosti od javnog značaja bile pripremljene za vanrednos stanje. Nećemo pogešiti ako kažemo – NISU, ali, praksa pokazuje – PREŠALTALI SMO SE BEZ VELIKIH TRZAVICA. ON-LAJN nastava, od osnovne škole do fakulteta, jeste jedan od pozitivnih primera prelaska na vanredno stanje. Isplata penzija, javljanje lakaru, hitne intervencije, lečenje ostalih bolesti, prolongiranje kredita, plaćanje dadžbina… i brojne druge aktivnosti i obaveze građana, regulisani su u hodu. Ima li pogrešaka – APSOLUTNO DA IMA. Jesu li kriterijumske važnosti – NISU.
- STRATEGIJA INFORMISANJA
Stiče se utisak da država nije imala pripremljnu strategiju informisanja javnosti. Ta strategija, kao i ostale aktivnosti, uigravala se u hodu. U prvim danima ključna osoba koja je informisala javnost bio je predsednik države. I pored ubedljivosti u iznošenju informacija, takav način informisanja javnosti nije primeren, naprotiv, može da bude kontraproduktivan.
U kasnijem, ustalila se praksa da o ključnim aspektima epidemije javnost obaveštavaju članovi zdravstvenog kriznog štaba (i ekonomskog, po potrebi), uz povremeno pojavljivanje i predsednika države i predsednika Vlade, resornih ministara. Takav pristup dao je bolje rezultate.
Činjenica je da se u jednom momentu pojavljuje i Uredba Vlade koja usmreava da će informacije o korona virusu isključivo dolaziti od strane vlasti. Takav primer imli smo u svojoj nedavnoj prošlosti (vanredno stanje – „SABLJA“), ali i danas u nekim zemljama (Kina). Ta mera, posebno nakon hapšenja pa puštanja na slobodu jedne novinarke, jeste ukinuta.
Ono što je iz strategije izostavljeno, i na šta se nije moglo mnogo uticati (?), ali se mora uzeti u obzir, jesu medijske kampanje i aktivnosti, kao i informisanje putem društvenih mreža (internet).
Sloboda medija, kao tekovina demokratizacije društva, bila je na proveri. S obzirom da smo u mnogim deltnostima još uvek u fazi „uigravanja demokratije“ i ovaj aspekt ostaće za analizu i uređivanje stanja. Stoga, najblaže rečeno, pojedini mediji, a pogotovo društvene mreže, bili su zaokupljeni pitanjima koja se najmanje odnose na pošast koja nas je snašla.
- DISCIPLINA
DISCIPLINA je ključni aspekt strategije zadržavanja i, kao takva, odigrala je i ključnu ulogu u rezltatima suprostavljanja korona virusu. Uz opasku da ću ostati neprihvaćen, ističem tri aspekta discipline: 1) disciplina vlasti u nameri da ostvari najavljeno, 2) disciplina zdravstvenog sistema i drugih podržavajućih podsistema (vojska, policija, civilna zaštita…) i 3) DISCIPLINA NARODA.
Od tri navedena aspekta discipline (da svako radi svoj posao i ono što je naređeno), uz zahvanost i vlastima i, posebno, zdravstvenim radnicima, ističem DISCIPLINU NARODA. Disciplina naroda još uvek zadržava korona virus, dok se snage sređuju, konsoliduju i grupišu na Suvoboru (figurativno).
Da je tačan zaključak o disciplini, pokazuje nuz-produkt: SOLIDARNOST. Solidarnost, kad je Srbija u pitanju, seže od vrha, i iskazane solidarnosti Kine i Rusije, ali i nekih drugih, kao i ponuđene i ostavrene solidarnosti, koju je Srbija pokazala prema drugim državama (neki je neprihvatiše, ako…). Ta solidarnost, proširila se do dna hijerarhije, ušla je u narod.
ŠTA DALJE?
Korona virus se još uvek širi, odnosno nije suzbijen. Stoga, traje i pandemija u svetu i epidemija i vanredno stanje u brojnim državama. Otvaraju se nova žarišta u svetu i svakoj državi ponaosob. Međutim, činjenica je da u Srbiji, kao i u našm okruženju, korona virus slabi.
Strategije su ostvarile dejstvo, svaka na svoj način i sa različitim rezultatima (posledicama).
U uslovima slabljenja korona virusa, pod delovanjem nezdravstvenih faktora (ekonomija, socijaletalna sfera i POLITIKA), najavlju se mere postepenog ublažavanje mera do potpunog ukidanja vanrednog stanja.
Ključni kritrijum svrsishodnosti normalizcije stanja biće DISCIPLINA. Bez obzira na disciplinu zdravstvenog sistema i kompatibilnih mu podsistema, ključni faktor discipline biće NAROD. U uslovima kada korona virus nije suzbijen, „pušteni na slobodu“ najranjiviji biće oni zbog kojih su mere i uvodjene – stariji od 65 godina.
Svet, pogotovo najrazvijeniji, uskoro će pronaći vakcinu (efikasan lek) protiv korone. Ostalima će ostati da stiču nacionalni imunitet. Dakle, delovanje korona virusa ni blizu nije potpuno zaustavljeno. Sve može da se vrati na početak. KADA? – U najtežem trenutku, rekao bi Marfi.
Srbija je na Suvoboru. Nema Mišića, ali mora da pronadje mišiće za protivudar. Ključni elemenat protivudara nije municija iz Francuske, već NAROD.
O NARODE MOJ!
Prof.dr Božidar Forca
