Приступ личним подацима и управљање истима

У сусрет времену које долази, све више података се чува како у дигиталном облику у односу на папирни облик. Но, пажња на управљање личним подацима је појам који превазилази облик истих и где ми морамо да одређујемо начин на којих их пружамо другима.

Пре свега, морамо да сагледамо шта је лични податак. Лични податак је нпр име и презиме лица, ЈМБГ, број телефона, емаил адреса, односно свака друга информација на основу које можемо да сазнамо идентитет лица.  У свакодневном раду ми остављамо неке од ових података како би добили приступ одређеним информацијама, или добили одређени бенефит.

У јавности не постоји толико створена безбедносна култура о значају личних података и како они могу да утичу на наш живот. Наиме, ако изгубимо личну карту коју одмах не огласимо ништавом, лице које наиђе на исту може злоупотребити за разне преваре где ће на крају бити одговорно лице коју је исту изгубило а не онај који ју је злоупотребио. Често се дешавало да се отварају разна привредна друштва где би се нагомилани дугови остављали на терет власника карте.

Оно што је такође потребно да знамо, а односи се на управљање подацима, јесте да су привредна друштва дужна да чувају податке али да их и после одређеног времена и избришу. Према Закону о Електронским комуникацијама шодно члану 128 обавеза чувања података износи годину дана. Безбедност информационих система је основни предуслов за остваривање конкретне заштите како неовлашћена лица не би дошла до наших података.

Оператери данас, имају електронске именике где свако може да сазна информацију о било коме на основу одређеног податка. Као и у физичкој верзији могућност да искључимо постављање нашег броја, имена и презимена и адресе пребивалишта постоји, али се олако швата и врло је мали број захтева за уклањање. Захтев који се подносе као разлог наводе узнемиравање од стране маркетиншких фирми или других физичких лица.  Такође, иако врло често у банци, тј. када они чувају фотокопију личне карте исте, банке нису овлашћене да то раде јер је опсег информација који је њима потребан већ садржан о уговору у корисничком рачуну, односно текућем рачуну.

Наравно поред свега наведеног, ми увек имамо право да тражимо и извршимо увид у податке које неко правно лице или државни орган прикупља и о а нама поседује. Врло важна чињеница за приступ података јесте и могуцност подносења захтева  за приступ информацијама од јавног знацаја сто нам омогућава да сазнамо како се троши наш новац као новац пореских обвезника од стране јавних органа. Свест о контроли је нешто на чему се мора радити кроз много дужи период како би се код људи створила навика да брину и о својој околини.

У прилогу текста, можете преузети захтева за остваривање приступа подацима од јавног значаја:

https://www.poverenik.rs/images/stories/formulari/zastitapodataka/zahtevzastitalat.doc

Поред тога, јавне установе и органи, као и корисници јавних овлашћења објављују информаторе о раду, на шта су обавезни закон, где можемо да добијемо увид у рад институције, буџета исте као и број запослених и како су средства искоришћења, и друге информације које су од значаја за јавност.  Оно што је такође проблематично јесте да медији не поштују заштиту података о личности када су у питању малолетници чиме на најгрубљи начин крше како Закон о заштити подата о личности тако и новинарски кодекс. Сведоци смо да је у случају убијене певачице Јелене Марјановић, малолетна черка исте, била изложена константно у текстовима папирних и електронских медија. Иако су новинари дужни да заштите малолетнике не наводећи име и презиме истих, већ у крајњем случају само иницијале истих, понекад жеља за сензационализмом је већа од заштите интереса најрањивијих јер је довољно да се и из индиректног навођења закључи о ком малолетном лицу је реч.

Резолуција Савета Европе из 1998. године, које је донета након трагичне погибије Лејди Дајане, позива све земље да у своје законе уврсте одредбе којима се забрањује праћење људи ради фотографисања или снимања на такав начин да им се нарушава приватност и нормалан живот.

Од важности је да научимо да управљамо нашим подацима као и да што је раније могуће ступамо са особама које обрађују наше податке у комуникацију како би ефективно могли да водимо рачуна шта је доступно и ко има право на приступ истима и под којим условима.

Никола Стојић

More Stories
GDE JE, ILI KOLIKI JE PRAG?