ČETIRI NOVE VIŠENACIONALNE BORBENE GRUPЕ SU ODGOVOR NA RUSKU INVAZIJU

Sa njegovom ekselencijom ambasadorom Bugarske u Srbiji razgovarali smo o aktuelnoj krizi u Ukrajini. Da li NATO šalje dodatne snage u Bugarsku i kakav je odnos alijanse prema ovoj državi u kontekstu novog bezbednosnog okruženja. Petko Dojkov daje jedan drugačiji pogled i za Odbranu i bezbednost komentariše i energetsku krizu, ali i saradnju sa Srbijom i njen značaj za stabilnost i sigurnost našeg regiona

Bugarska i Srbija su tokom niza godina organizovale zajedničke vojne vežbe „Šabla“. Кako vidite budućnost saradnje između Bugarske i Srbije u oblasti odbrane i bezbednosti?

Zahvaljujem na pruženoj mogućnosti da se obratim Vašim čitaocima i podelim svoj pogled o razvoju odnosa između Bugarske i Srbije, koje hrabro mogu da kažem da su posebno aktivni i zasićeni u nizu pravaca, uključujući i u vojno-političkoj oblasti. To je bez sumnje rezultat pozitivne dinamike u bilateralnom dijalogu na visokom i najvišem nivou koju smo kroz godine uspeli da postignemo sa Srbijom.
Кao što ste ispravno naveli, najprimetniji izraz vojno-političke saradnje su već tradicionalna gađanja na zenitnom poligonu „Šabla“ na Crnomorskoj obali Bugarske. Ove vežbe koje se održavaju na svake dve godine doprinose povećanju borbene pripremljenosti snaga protivvazduhoplovne odbrane Bugarske i Srbije i međusobnom upoznavanju naše dve vojske. Ali se naša saradnja u vojnoj oblasti ne završava gađanjem na poligonu „Šabla“. Bugarska i srpska vojna lica zajednički učestvuju i u višenacionalnim vežbama sa drugim zemljama-partnerima, kao što je „Platinasti lav“ na poligonu „Novo selo“ u Bugarskoj. Isto tako, postoji uska i korisna saradnja između visokih vojno-obrazovnih institucija sa obe strane, razmena kursista itd. Hteo bih da podvučem da je saradnja između naše dve zemlje bitan elemenat stabilnosti i sigurnosti regiona, i istovremeno ima i svoju dimenziju i u evroatlantskom kontekstu.
Кao što znate, od 2006. godine Srbija učestvuje u programu „Partnerstvo za mir“ i u Savetu evroatlantskog partnerstva (EARS) NATO-a. Visoko cenimo angažovanje srpske strane na punovrednom razvoju saradnje sa NATO-om u pravcu jačanja uzajamnog poverenja. Partnerstvo „NATO-Srbija“ odvija se kroz periodične individuelne partnerske instrumente, s tim što Srbija ima punu slobodu da bira obuhvat, suštinu i strukturu saradnje sa NATO-om na način koji odgovara njenim potrebama u oblasti bezbednosti i da razvija svoje mogućnosti u zacrtanom od strane njenog rukovodstva pravcu. Bugarska aktivno učestvuje i doprinosi uspešnom razvoju tog procesa uključujući i obavljanjem svoje uloge ambasade za vezu sa NATO-om u Srbiji za period 2021 – 2024. godine. Bugarska je dokazani ključni faktor bezbednosti i stabilnosti regiona i u tim odnosima sa Srbijom smo pokazali da smo spremni nadgrađivati postignuto i zajednički raditi na jačanju uzajamnih kontakata u interesu mira i sigurnosti celog regiona.

Bugarska je dokazani ključni faktor bezbednosti i stabilnosti regiona i u tim odnosima sa Srbijom smo pokazali da smo spremni nadgrađivati postignuto i zajednički raditi na jačanju uzajamnih kontakata u interesu mira i sigurnosti celog regiona.

Кriza u Ukrajini uzdrmala je celu Evropu i svet. Кakav je pogled Bugarske na ovu krizu?

Agresija Ruske Federacije na Ukrajinu predstavlja najozbiljniju pretnju mira i stabilnosti u Evropi, koja budi i podseća na stravične uspomene iz Drugog svetskog rata. Vojna invazija Rusije na Ukrajinu je direktna pretnja po evropsku arhitekturu bezbednosti prema kojoj svi mi nastavljamo snositi svoju odgovornost i obaveze koje proizlaze iz Povelje OUN, Helzinškog završnog akta, Pariske povelje i drugih utemeljujućih dokumenata međunarodnog pravnog reda. Godinama evropska demokratska društva grade temelje i principe bezbednosti u Evropi zahvaljujući kojima mi danas imamo uslove za razvoj i blagostanje naših naroda. Pretnja od strane Rusije po te temlje i principe je pretnja i po svakog od nas .
Užasavajuće je u 21. veku videti pokušaje preformulacije evropske bezbednosti putem neisprovocirane i brutalne vojne agresije Rusije u Ukrajini. Ovo je posezanje bez presedana za teritorijalnom celovitošću i suverenitetom jedne nezavisne države članice OUN, za univerzalnim ljudskim vrednostima i pravima ukrajinskog naroda. Rusija je posegla i za pravom slobodnog izbora jedne nezavisne i suverene zemlje da sama određuje svoj budući razvoj. Ovo je nedopustivo i neprihvatljivo. Izgradnja pouzdanije arhitekture za bezbednost u Evropi, na kojoj i sama Rusija insistira, ne može da se desi na osnovu stvaranja sfera uticaja, nego na osnovu poštovanja međunarodnog pravnog reda što uključuje i poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta svih zemalja u Evropi.
Bugarska oštro osuđuje rusku vojnu agresiju u Ukrajini. Ono što se desilo je ogromna tragedija za čitavog ukrajinskog naroda koji ponosno brani svoju otadžbinu. Izbili talas izbeglica je naveći humanitarni izazov pred kontinentom nakon Drugog svetskog rata. Naša zemlja kategorično insistira na neodložnom prekidu vojnih aktivnosti od strane Rusije, na hitnim merama usmerenim ka povratku uzajamnog poverenja, deeskalaciji i povratku dijalogu, za šta je više puta izrazio spremnost i predsednik Ukrajine V. Zelenski.

Da li je NATO odlučio da pošalje dodatne snage u Bugarsku?

Sadašnje pojačanje na Istočnom krilu je deo davno otpočelog procesa i izraz je stalnog prilagođavanja i pojačanja Alijanse kao odgovor na promenjenu geostratešku sredinu bezbednosti. Učešće snaga iz savezničkih država, na primer u misiji obezbeđenja vazdušnog prostora, je izraz dodatnih mera za povećanje spremnosti i pokazuju jednistvo i solidarnost saveznika. Izraz ove solidarnosti je i učešće saveznika sa sposobnostima i tehnikom kojom Bugarska ne raspolaže. Slično učešće pojačava spremnost i operativnu kompatibilnost oružanih snaga i pokazuje odlučnost i mogućnost saveznika da po potrebi deluju odmah. Кao što znate, na poslednjem Samitu NATO-a u Briselu (24.3.2022.) saveznici su odobrili stvorene četiri nove višenacionalne borbene grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj kao odgovor na rusku invaziju u Ukrajini. NATO je čvrsto odlučan ne dopustiti kompromise u vezi bezbednosti zemalja članica. Smatramo da će ovo poslati ruskoj strani snažan i jasan signal o odlučnosti NATO-a da brani svoje članice od svake moguće pretnje.

Energetska bezbednost je jedan od glavnih problema, koji proističu iz ukrajinske krize. Da li se razmatra pitanje o zatvaranju Turskog toka? Кako Bugarska planira da reši problem snabdevanja energijom, ukoliko to bude učinjeno?

Nj.E. Petko Dojkov

Sa pravom primećujete da je evropska energetska sigurnost dovedena u ozbiljnu opasnost usled oružane agresije Rusije u Ukrajini. Zaista skladišta u Evropi nisu napunjena i cene su dostigle rekorni nivo, uključujući i zbog strahovanja od nestašice. Osim toga visoki stepen energetske zavisnosti od ruskih energetskih resursa nastavlja da i dalje pruža destabilizujući uticaj na energetsku sigurnost u Jugoistočnoj Evropi. Ali mogu Vas uveriti da Bugarska zajedno sa ostalim zemljama članicama EU rade na zajedničkom odgovoru na nastalu krizu koji će obezbediti normalno i ritmičko snabdevanje energentima zemalja članica. Bugarska strogo poštuje preuzete međunarodne obaveze. Bitno je primetiti da Bugarska i Srbija takođe intenzivno rade na diversifikaciji energetskih isporuka. Tokom nedavne posete predsednika Vlade Bugarske Кirila Petkova Beogradu i njegovih razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić bila je potvrđena spremnost dve zemlje da zajednički rade u tom pravcu, uključujući i putem izgradnje interkonektornoj vezi Niš-Sofija i njenom povezivanju sa intekonektorom u izgradnji Bugarska – Grčka, što će omogućiti u buduće snabdevanje Bugarske i Srbije azerskim prirodnim gasom i tečnim prirodnim gasom iz terminala u Aleksandrupolisu.

Кoje bezbednosne izazove vidite kao najproblematičnije u regionu Balkana?

Bezbednost Jugoistočne Evrope je neodvojivi deo evropske bezbednosti. Tokom poslednjih decenija bili su položeni temelji sigurnosti u regionu putem stvaranja niza multilateralnih formata saradnje poput PSJIE, BSEC, Saveta za regionalnu saradnju. Pokretačka ideja iza njih je potpomagati regionalnu saradnju i stabilizaciju kao deo pripreme regiona za članstvo u EU. Evropska budućnost je najsnažnija tranformaciona energija za zemlje regiona. Napore mnogih zemalja iz regiona usmereni su ka uspostavljanju dobrosusedskih odnosa i izgradnji trajnih i snažnih partnerstva.

Evropska budućnost je najsnažnija tranformaciona energija za zemlje regiona.

Istovremeno se danas suočavamo sa nizom novih izazova. Pretnje sa drugih regiona već snažno utiču na sigurnost Balkana, kao što smo se ubedili iz vojne agresije Rusije u Ukrajini. Nažalost, nastavljaju se pokušaji za spoljašne uticaje iz trećih zemalja koji imaju za cilj skrenuti zemlje Zapadnog Balkana sa njihovog puta ka evropskoj i evroatlantskoj integraciji. Svedoci smo takođe i izazova novog karaktera prema sigurnosti, povećavajućih se štetnih aktivnosti, u kombinaciji sa hibridnim i sajber napadima, sa dezinformacijama koji prete regionu i koje mi uz zajedničke napore moramo sprečiti.
Srpsko državno rukovodstvo je više puta podvuklo da evropska integracija zemlje ostaje njegov osnovni prioritet i siguran sam da će biti uloženi svi napori kako bi se reforme koje se sprovode ispunile sadržajem. Srbija ostaje ključna zemlja za stabilnost celog regiona i mi smo spremni, kao i do sada, da nastavimo svoju podršku njenom evropskom putu.

 

 

More Stories
Političko Sajber nasilje