Evropska komisja je 5. februara ove godine objavila dokument Poboljšanje procesa pridruživanja – kredibilna perspektiva EU za zapadni Balkan (Brussels, 5.2.2020 COM(2020) 57 final). To je inovirani model Strategije EU za Zapadni Balkan, koja je objavljena tačno pre dve godine (06.02.2018).
Dosta toga se dogodilo u EU u protekle dve godine što je imalo uticaja na uspostavljanje novog modela, a pre svega: 1) izbori u EU, maj 2019, 2) „non-paper“ francuskog predsednika Makrona (novembar) i još devet članica (decembar) 2019 o proširenju Eu i 3) Brexit, odnosno i formalni izazak Ujedinjenog Kraljvestva iz Unije (31.01.2020).
U najavi novog modela EU za Zapadni Balkan, komesar za proširenje Oliver Varhelji je rekao da se nada da će bar jedna zemlja sa Zapadnog Balkana steći uslove za pridruženje Uniji u mandatu novoizabrane upravljčke strukture Unije. Otuda, formula 2+2+2=1 jeste kombinacija statusa regiona na putu ka EU i očekivanog rezultata do 2025. godine, koji je, kao nadu, istakao komesar za proširenje.
U navedenoj formuli, prvi „dvojac“ čine Crna Gora i Srbija, koje su otpočele pristupne pregovore sa EU i najdalje otišle na tom putu. Crna Gora je otvorila 34 od 35 poglavlja, a Srbija 17. U tom smislu, novi model se ne odnosi na te dve zemlje, ukoliko one same ne budu na tom insistirale.
Drugi „dvojac“ su kandidati za članstvo u EU: Albanija i Severna Makedonija. Protekle godine je bilo nade za ove zemlje da otpočnu pristupne pregovre sa EU, ali je to stopirano stavom francuskeog predsednika Makrona. U tom smislu, prvi pravi efekat novog modela, kako ističu zvaničnici EU, upravo se odnosi na ove dve zemlje i skoro otpočinjanje očekivanih pristupnih pregovora.
Treći „dvojac“ čine Bosna i Hercegovina i teritorija Kosovo i Metohija (Kosovo, kako kažu u EU), koje su u statusu potencijalng kandidata.
BEKRAUND
Sam termin Zapadni Balkan (koji je nenaučan, ali je uveden u politički diskurs) iz geopolitičkih razloga lansirala je upravo EU, omedjivši region novih država na prostoru bivše SFRJ (bez Slovenije) plus Albanija – WB6. Prijemom Hrvatske u EU (2013), njeno mesto „zauzima“ terotorija Kosova i Metohije, tako da se sibmol WB6 sreće i kao WB5+1.
Vrlo je dug, složen i nepredvidiv put Zapadnog Balkana ka Uniji, koji je imao posebna uslovljavanja (grupna i pojedinačna), razne, pokazalo se neuspešne inicijative, ali deklarativnu podršku EU i strateško opredeljenje država regiona. Stoga, koliko je tinjala podrška regionu od strane EU, toliko su tinjali i fitilji u regionu. Realno, Zapadni Balkan nije bio prioritet EU, iz raznih razloga, s obe strane posmatrano.
Organizovaniji pomaci regiona ka Uniji otpočinju na samitu u Zagrebu 2000, a posebno u Solunu 2003. Epilog – samo Hrvatska postaje članica Unije (2013), ostali dostižu napred navedeni status. Igra meridijana i paralela nije našla konsenzus po mnogim pitanjima, pa i proširenju Unije.
Vreme se meri po meridijanima, a početni je Grinič (UK). Medjutim, istorijski posmatrano, ose (paralele), iako pomalo zakrivljene (Zemlja je okrugla), krojile su sudbinu regiona. Od zloglasne (ne ponovila se) Rim – Berlin – Tokio, do nefunkcionalne Berlin – Pariz – London. Ali, Balkan je prepoznatljiv kao klupko – isprepletenost meridijana i paralela. Tako, izlaz se tražio meridijanski: Budimpešta-Beograd-Atina, ali i po paraleli Zgreb-Beograd-Atina. Nije išlo, jer je otisak i meridijana i parlele bio slab. Falio je nastavak: Vašintgon i Moskva.
Oslobodivši se Griniča, paralela Berlin – Pariz, prividno u disonantnim tonovima, donela je kakvu-takvu strategiju za proširenje na Zapadni Balkan. Svakako, neće to ići bez Vašingtona, pa i Moskve. Ovo iz razloga što, model jeste novi, ali su problemi u regionu stari.
SUŠTINA NOVOG MODELA
Suština, ili cilj novog modela, sadržana je u Uvodu dokumenta, na sledeći način: Osnovni cilj angažovanja Evropske unije sa Zapadnim Balkanom je pripremiti ih da ispune sve zahteve za članstvo. Ovo uključuje podršku temeljnim demokratskim principima, vladavini zakona i ekonomskim reformama i usklađivanje sa osnovnim evropskim vrednostima. To će zauzvrat podstaći solidan i ubrzani ekonomski rast i socijalnu konvergenciju. Pored toga, kako bi proces pridruživanja bio efikasniji, strateška komunikacija će biti presudna. Od presudnog je značaja za podizanje svesti u regionu o mogućnostima bliže integraciji i reformama, kao i za borbu protiv malignog uticaja trećih zemalja. Ovo takođe zahteva verovatnije napore od strane samih država. Javna politička posvećenost njihovih vlasti strateškom cilju pridruživanja EU biće jasnije ocenjena u godišnjim izveštajima.
Pojačanje procesa pridruživanja zasniva se na 4 principa: a) Veća verodostojnost, b) Jači politički smer, c) Dinamičniji proces i d) Predvidivost, pozitivna i negativna uslovljavanje.
- a) Da bi proces pridruživanja mogao da povrati kredibilitet obe strane i ostvari svoj puni potencijal, treba se osloniti na čvrsto poverenje, međusobno poverenje i jasne obaveze obe strane. Pregovori o osnovama (vidi tabelu pod 1.) biće prvo otvoreni i zaključeno poslednje, a napredak u tome će odrediti ukupni tempo pregovora. Pregovori o osnovama biće vođeni:
- Otvaranje referentne karte predstavljaće putokaz za poglavlja vladavine zakona koji je jednak prethodnim akcionim planovima. Privremene referentne vrednosti će se i dalje postavljati. Nijedno drugo poglavlje neće biti privremeno zatvoreno pre nego što se ta merila ispune.
- Mape puta o funkcionisanju demokratskih institucija i reforme javne uprave.
- Jača veza sa procesom program-a ekonomskih reformi kako bi se pomoglo zemljama da ispune ekonomske kriterijume.
Potrebno je uložiti sve napore za rešavanje bilateralnih sporova, sa posebnim akcentom na dijalog Beograda i Prištine, koji bi trebalo da olakšava EU, a koji bi trebalo da bude zaključen sveobuhvatnim, pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji.
- b) Pristupanje Evropskoj uniji proces je koji zahteva i podržava temeljne reforme i političke i ekonomske promene u zemljama koje teže pridruživanju, kao i da pokaže sposobnost preuzimanja podeljenih odgovornosti kao države članice EU. Jednako tako, opredjeljenje država članica da podele zajedničku budućnost sa Zapadnim Balkanom kao punopravnim članicama Unije značajan je politički, a ne samo tehnički posao. Biće važno da se osigura da se sva tela u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) mnogo više fokusiraju na ključna politička pitanja i reforme i omoguće stvarni politički dijalog. Međuvladine konferencije (IGC) trebale bi da osiguraju jače političko usmeravanje procesa pristupnih pregovora. Države članice biće pozvane da sistematičnije daju svoj doprinos procesu pridruživanja, uključujući praćenje na terenu preko svojih stručnjaka, direktnim doprinosom godišnjim izveštajima i sektorskim ekspertizama. Države članice će takođe imati mogućnost da redovnije pregledaju i prate ukupni napredak.
Međuvladine međunarodne konferencije trebale bi se održati nakon objavljivanja godišnjeg paketa izveštaja Evropske Komisije o svakoj zemlji i obezbediti forume za politički dijalog o reformama, uzeti u obzir celokupni proces pridruživanja i utvrditi planiranje za narednu godinu, uključujući otvaranje i zatvaranje poglavlja / klastera poglavlja i moguće korektivne mere. Sve strane će morati da osiguraju zastupljenost u Međuvladinoj konferenciji na odgovarajućem nivou kako bi se omogućio produktivan politički dijalog.
Saveti za stabilizaciju i pridruživanje će takođe pružiti važan i besplatan trenutak za politički dijalog o reformama. Pored toga, oni mogu dozvoliti da zajedno sa Odborom za stabilizaciju i pridruživanje i pododborima, jače nadgledaju napredak i bave se aspektima ubrzane integracije u odgovarajuće klastere (vidi tabelu).
- c) Da bi se u pregovarački proces unela dodatna dinamika i podstaklo umrežavanje napora izvan pojedinih poglavlja, pregovaračka poglavlja biće organizovana u tematskim klasterima (Tabela). Ovi klasteri prate široke teme kao što su dobro upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomska konkurentnost i povezanost. Poglavlja u klasteriranju će omogućiti jači fokus na ključne sektore u političkom dijalogu i pružiti poboljšano kadrovnje za politički angažman višeg nivoa.
Pregovori o svakom klasteru biće otvoreni u celini – nakon ispunjavanja referentnih vrednosti – a ne na osnovu pojedinačnog poglavlja. Kao rezultat postupka skrininga, sprovedenog po klasteru, između EU i zemlje kandidata biće dogovoreni prioriteti za ubrzanu integraciju i ključne reforme. Kad se ovi prioriteti dovoljno pozabave, klaster (koji pokriva sva pridružena poglavlja) se otvara bez dodatnih uslova i za svako poglavlje postavljaju se referentne vrednosti za zatvaranje. Tamo gde su važne reforme već sprovedene pre otvaranja, vremenski okvir između otvaranja klastera i zatvaranja pojedinih poglavlja treba da bude ograničen, po mogućnosti u roku od jedne godine u potpunosti zavisnog od napretka reformi, sa fokusom na preostale mere potrebne za potpuno usklađivanje.
Klasteri će biti usklađeni sa pododborima SSP-a tako da se može pratiti napredak u klasteru i preduzeti posebne mere ubrzanog usklađivanja u okviru struktura SSP-a. To će omogućiti ciljani dijalog i identifikovanje mogućnosti za ubrzano prilagođavanje i integraciju u svim oblastima politike EU, uz jasne koristi za Evropsku uniju i zemlje kandidate.
Da bi se u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom (koje nisu obavezne da prihvate novu metodologiju) uneo veći dinamizam, rad na poglavljima može se organizovati i oko klastera, uz poštovanje postojećih pregovaračkih okvira i uz dogovor ovih zemalja. To će takođe omogućiti veću političku usredsređenost na ključne sektore i izgraditi politički zamah u zemljama oko ključnih pitanja za usklađivanje.
- d) Postoje snažni pozivi država članica, kao i zemalja zapadnog Balkana, za proces koji je predvidljiviji i koji obezbeđuje veću jasnoću o tome šta Unija očekuje od zemalja proširenja u različitim fazama procesa i koje su pozitivne i negativne posledice napretka ili nedostatka istog.
Komisija će koristiti paket proširenja za proveru usklađenosti kandidata sa pravnom stečevinom i pružanje jasnijih uputstava o konkretnim prioritetima reforme i kriterijumima za usklađivanje, kao i očekivanja za naredne korake u procesu. Jači politički usmereni i preusmereni IGC će povećati predvidivost, sa jasnijim planiranjem za narednu godinu. Politički akteri u zemljama će na taj način imati jasniji pokazatelj šta treba preduzeti da bi se napredovalo. Ovo će uključivati usmerenje koji bi se klasteri / poglavlja potencijalno mogli otvoriti ili zatvoriti i, gde je to relevantno, koji uslovi bi još trebali biti ispunjeni da bi se to dogodilo.
Ključni element procesa pristupanja koji se zasniva na zaslugama je njegova uslovljenost. Međutim, da bi se to postiglo, uslovi moraju biti jasni od samog početka. Važno je da zemlje kandidati poznaju merila na osnovu kojih će se meriti njihov učinak i da države članice dele jasno razumevanje šta se tačno traži od kandidata. Komisija će bolje definisati uslove za kandidate za napredak, posebno kroz svoje godišnje izveštaje. Ovi uslovi moraju biti objektivni, precizni, detaljni, strogi i proverljivi. Komisija će takođe koristiti pokazatelje trećih strana kada je to relevantno kako bi državama članicama pružila najširi mogući osnov za svoje odluke.
Davanjem jasnih i opipljivih podsticaja od direktnog interesa za građane, EU može podstaći stvarnu političku volju i nagraditi rezultate proistekle iz zahtevnih reformi i procesa političkih, ekonomskih i društvenih promena. Ako zemlje dovoljno pređu na reformske prioritete dogovorene u pregovorima, to bi trebalo da dovede do:
- Bliža integracija zemlje sa Evropskom unijom, rad na ubrzanoj integraciji i „postupnom uvođenju“ u pojedinačne politike EU, tržište EU i programe EU, uz obezbeđivanje ravnopravnih uslova.
- Povećana sredstva i investicije – uključujući instrument pretpristupne podrške zasnovan na performansama i na reforme, i bližu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se podržala podrška.
U ozbiljnim slučajevima, Komisija može davati predloge u bilo koje vreme samostalno ili na propisno motivisan zahtev države članice, kako bi se osigurao brzi odgovor na situaciju, kad god je to potrebno, pojednostavljenem procedure, uključujući glasanje obrnutim kvalifikovanom većinom. EU bi potencijalne probleme mogla da reši na više načina:
- Države članice bi mogle odlučiti da se pregovori mogu odložiti u određenim oblastima, ili u najozbiljnijim slučajevima, obustavljeni u celini. Već zatvorena poglavlja mogu se ponovo otvoriti ili resetirati ako se problemi trebaju preispitati.
- Opseg i intenzitet finansiranja iz EU-a mogu se prilagoditi naniže, s izuzetkom podrške civilnom društvu.
- Prednosti bliske integracije, npr. pristup programima EU, jednostrane koncesije za pristup tržištu mogu se pauzirati ili povući
Tabela u kojoj se nalaze predložene grupe poglavlja sledi iza teksta. Poglavlje 34 „Institucije“ i poglavlje 35 „Druga pitanja“ obavljaće se zasebno.
Tabela: KLASTERI PREGOVARAČKIH POGLAVLJA
|
1. Osnove |
23 – Pravosuđe i osnovna prava
24 – Pravda, sloboda i sigurnost Ekonomski kriterijumi Funkcionisanje demokratskih institucija Reforma javne uprave 5 – Javna nabavka 18 – Statistika 32 – Finansijska kontrola |
|
2. Unutrašnje tržište |
1 – Slobodno kretanje robe
2 – Sloboda kretanja radnika 3 – Pravo osnivanja i sloboda pružanja usluga 4 – Slobodno kretanje kapitala 6 – Pravo privrednih društava 7 – Zakon o intelektualnoj svojini 8 – Politika konkurencije 9 – Finansijske usluge 28 – Zaštita potrošača i zdravlja |
|
3. Konkurentnost i inkluzivni rast |
10 – Informaciono društvo i mediji
16 – Porez 17 – Ekonomska i monetarna politika 19 – Socijalna politika i zapošljavanje 20 – Preduzetnička i industrijska politika 25 – Nauka i istraživanje 26 – Obrazovanje i kultura 29 – Carinska unija |
|
4. Zelena agenda i održiva povezanost |
14 – Transportna politika
15 – Energija 21 – Transevropske mreže 27 – Okolina i klimatske promene |
|
5. Resursi, poljoprivreda i kohezija
|
11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj
12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika 13 – Ribarstvo 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 33 – Finansijske i budžetske odredbe |
| 6. Spoljni odnosi | 30 – Spoljni odnosi
31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika |
Aktuelne vlasti država regiona i novoizabrana privremena vlast na Kosovu i Metohiji, umereno, sa izvesnom dozom pozitivizma i raznih oblika očekivanja (svako sa svoje strane), ko i isticanja potrebe za vremenom samoorganizovanja i razmišljanja, prihvatile su objašnjnja EK o novom modelu, kao i objavljene rezultate posete Komesara za prošireje u Beogradu i Podgorici.
Treba istaći da će se o predlogu novog modela EU raspravljati na najvišem nivou (Savet EU), u martu mesecu, odnosno da model treba da bude usvojen na nivou Unije pre samita u Zagrebu, maja meseca ove godine.
Činjenica je da region obiluje starim-novim problemima, koje model ne prikazuje eksplicitno, ali o kojima se čuju tonovi s raznih strana, pre svega od strane uticajnih centara moći.
Alea iahta est (Kocka je bačena).
Prof.dr Božidar Forca
