DVE GODINE RATA KOJI NEMA SMISLA ALI IMA FUNKCIJU

Iako nema neku posebnu simboliku, ipak, uobičajeno je da se na „okrugle datume“ (godišnjice) analizira tok neke aktivnosti, pa i rat u Ukraji. Upotrebili smo izraz „rat u Ukrajini“ iako smo svesni da je to mnogo širi sukob, možemo reći planetarni. No, s obzirom da je oružana borba osnovno obeležje rata, a ona se za sada težišno dogadja na teritoriji Ukrajine, to je i razlog našeg pristupa jasan.

Principijelno posmatrano, analiza predjenog puta rata u Ukrajini može se analizirati preko sledećih pitanja: 1) zašto je do rata došlo (uzroci), 2) koji su postavljeni ciljevi sukobljenih strana, 3) kako su tekla dejstva, 4) dosadašnji rezultati i efekti rata i 5) kuda dalje (projekcije sukoba i njegovog završetka).

1. ZAŠTO JE DO RATA DOŠLO – UZROCI

Država je bila i ostala osnovni subjekt medjunarodnih odnosa. U tom smislu, država ima brojne funkcije, kao što su politička, ekonomska, bezbednosna i druge. U tom smislu posmatrano, uzroci rata u Ukrajini bi se mogli posmatrati sa političkog, ekonomskog, nacionalnog, verskog, bezbednosnog i brojnih drugih aspekata. Medjutim, teorija bezbednosti, iako mlada, iznjedrila je jedan opšti uzrok, imenovan kao PRAUZROK svih sukoba, pa i tratova te i rata u Ukrajini, a to je – SUKOB INTERESA.

Interes je pojam koji se pojavio u filozofiji pragmatizma i tu se odomaćio. Kao politička kategorija (ako politika nije sve, ona je u svemu), interes je potisnuo viši pojam – vrednosti i preko ciljeva odomaćio i u teoriji i u praksi. Tako, u politici, ali i u brojni drugim delatnostima, obično se kaže – štitimo svoje interese i ciljeve, malo ko pominje vrednosti. O odnosima pojmova vrednosti, interesi i ciljevi pisali smo u ranijim kolumnama, tako da se šire nećemo baviti njihovim teorijskim odredjenjima i odnosima.

Dakle, praosnova, prauzrok rata u Ukrajini jeste sukob interesa. ČIJIH?  – logično je pitanje.

• Primarno i na nižem nivou, u ratu u Ukrajini u pitanju je sukob interesa Rusije i Ukrajine, pogotovo od kad je Ukrajina (1991) postala samostalna i nezavisna država.

U geopolitičkom smislu posmatrano, interes Rusije, kad je Ukrajina u pitanju, bio je kontrola nad tom zemljom, koja može da ima nekoliko krakova. Prvi krak jeste da Ukrajina ostane u čvršćim odnosima s Rusijom. Drugi krake jeste da Ukrajina ni po koju cenu ne predje u zapadni tabor, odnosno NATO. Treći krak jeste da Ukrajina ostane neutralna i da se optimalno reši položaj ruske nacionalne manjine u toj zemlji.

Ukrajina nije imala jasno definisane interese u svom razvnojnom putu kao samostalna i nezavisna država. Ti interesi su vagali od: neutralnosti, ka bližim odnosima sa Rusijom ili Evropksom unijom, pa i NATO. Takve interese artikulisale su elite na vlasti u poslednjih 30 godina, s obzirom na svoju okrenutost ka Rusiji ili protiv Rusije. Preovladao je interes – otrgnuti se od uticaja Rusije.

• Drugio, širi aspekt uzroka rata u Ukrajini jesu geopolitički procesi u medjunarodnim odnosima. U ovom slučaju sukobljavali su se interesi kolektivnog zapada, predvodjenog od strane SAD i Rusije.

SAD su nakon Hladnog rata nastojale da uspostave unipolarni svetski poredak, sa sopstvenom hegemonijom. Iz tog razloga, pored jake ekonomske moći, SAD su očuvale NATO kao polugu vojne moći, jer ekonomska + vojna moć = politička moć (i uticaj). NATO kakav je bio na kraju Hladnog rata nije „zadovoljava apetite“ SAD. U tom smislu, a sobzirom da je sila postala glavna poluga uspostavljanja unipolarizma, SAD su počele širenje Alijanse. Kuda? Ka glvnom protivniku – Rusiji. Prijemom Baltičkih država NATO je stigao na granice s Rusijom. Ostalo je da u Alijansu primi najveća država nastal na postsovjetskom prostou u Evropi – Ukrajina. Znajući za antagonizme izmedju Rusije i Ukrajine, konstantno je potpaljivan „fitilj“ Ukrajina. Taj fitilj, jeste deo šireg strateškog plana SAD i koletktivnog zapada, a to je – nestanak Rusije kao svetske sile!

Svakako da je Rusija osetila opasnost širenja NATO na istok. Medjutim, u konstalaciji medjunarodnih odnosa nakon Hladnog rata, Rusija je bila nemoćna u odnosu na SAD i kolektivni zapad. ALI, (uvek postoji ALI), na čelo Rusije dolazi Vladimir Putin. Koraci ka suzbijanju pritisak SAD i kolektivnog zapada, iako se širio NATO, lagano su suzbijani. Činila je to Rusija na više načina, od kojih su primarni: 1) jačanje nuklearnih i raketnih snaga, 2) sklapanje savezništva i strateškog partnberstva i 3) korišćenje prorodnih resursa. S obzirom da navedeni potezi Rusije nisu dali rezultat, odnosno da se koletivni zapad oglušavao o njih, Rusija je napala Ukrajinu.

2. CILJEVI ZARAĆENIH STRANA

Ko su zaraćene strane? Primarno i de iure, to su Rusija i Ukrajina. De facto, to su kolektivni zapad na čelu sa SAD i Rusija.

Vladimir Putin je napad na Ukrajinu nazvao „specijalna vojna operacija“, a kao njene ciljeve istakao je: demilitarizaciju i denacizaciju Ukrajine i rešavanje pitanja Dombasa. Vrlo je teško kvantifikovati ciljeve koje je naveo Putin, pogotovo ako ih je mislio sprovesti vojnom operacijom. U tom smislu, može se reći da su osnovna dva cilja Rusije: 1) Kazniti Ukrajinu za njeno ponašanje u savremenim medjunarodnim odnosima i 2) Sprečiti dalje širenje NATO na istok.

Ukrajina, kao druga strana u direktnom oružanom sukobu, nije imala utvrdjen cilj pre početka rata. Medjutim, nije da se Ukrajina nije spremala za taj rat. To najbolje pokazuju reči Angele Merkel i francuskog predsednika Orlanda o Minskim sporazumima 2014 i 2015. Naime, u sukobu ukrajinskih vlasti sa proruskim pobunjenicima u Dombasu (deo Ukrajine) posredovale su Nemačka i Francuska. Utvrdjeno je primirje zarad pronalaženja rešenja. Medjutim, kako rekoše Merkel i Orland, to je bila sasmo kupovina vremena za Ukrajinu, da se pripremi za rat s Rusijom, do koga se smatralo da mora doći. U tom smislu, kao cilj Ukrajine može se smatrati – odbraniti se od napada Rusije. U toku rata, a pod pritiskom zapada, Ukrajina je utvrdila cilj da pobedi Rusiju i povrati sve svoje zauzete teritorije, podrazumevaju i Krim.

Posredni učenik u ratu jesu SAD i kolektivni zapad. Principijelno posmatrano, paljenje „fitilja“ Ukrajina, bio je cilj SAD, da se spere ljaga sa neslavnog povlačenja Amerike i saveznika iz Avganistana. Kada je rat otpočeo, osnovni cilj SAD i kolektivnog zapada (još uvek) jeste PORAZITI RUSIJU, ili bar DA UKRAJINA NE IZGUBI U OVOM RATU. Suštinski i zakamuflirani cilj koltkivnog zapada, trajno posmatrano, jeste eliminisati Rusiju kao svetsku silu.

Vrlo je teško definisati odnos pobede i poraza u bilo kom, a posebno u ovom ratu. Činjenica je da je teško vojno poraziti Rusiju, pogotovo ako se uzme u obzir da ta zemlja raspolaže najjačim efektivima nukearnog naoružanja. Da li će ga upotrebiti ne bio trebalo preispitivati. Takodje, vrlo je teško proceniti i to – šta znači da Rusija pobedi u ovom ratu. Jedino je sigurno – u ovom ratu izgubiće Ukrajina (o tome kasnije).

3. KAKO SU TEKLA DOSADAŠNJA DEJSTVA

Bezbednost je pojam koji je poodavno proširen sa čisto vojnog u politički, ekonomski, socijetalni i ekološki sektor. U svakom od navedenih sektora evidentne su posledice rata u Ukrajini.

• U političkom smislu posmatrano, pored prekida odnosa izmedju Rusije i Ukrajine, SAD i kolektivni zapad su uspeli da veći broj zemalja sveta „okrenu“ protiv Rusije, u smislu prekida političkih veza i odnosa. Namera je da se Rusija osudi za izazivanje rata i istera iz pojedinih medjunarodnih prganizacija, a u kasnijem primora da „palti“ agresiju. Primarni cilj SAD jeste da se Rusija „IZBACI IZ EVROPE“, da se iskopa rov izmedju Evrope i Rusije. Za sada, taj cilj je postignut. Rusija se okrenula primarno Aziji, ali i Africi i Južnoj Americi.
• U ekonomskom smislu posmatrano, pored prekida veza Rusije i Evrope, SAD i EU, kao i druge zemlje kolektivnog zapada uvele su i dalje uvode u istoriji nezapamćene sankcije prema Rusiji. Rusija je do sada pronalazila načina da umanji efekat zapadnih sankcija. No, dugoročno posmatrano, ukoliko ne dodje do promene odnosa snaga, sankcije prema Rusiji, neminovno, ostaviće traga. Ali, posledice sankcija trpeće i Evropa. Na trećoj strani, u ekonomskom smislu posmatrano, Ukrajina je uništena. U ekonomskom smislu posmatrano, Ukrajinu u životu održava enormna finansijska podrška kolektivnog zapada, koja će, kad-tad, doći na naplatu, samo se ne zna od koje Ukrajine (šta će ostati od Ukrajine).
• U vojnom smislu posmatrano, rat u Ukrajini ima dva aspekta – opšti i poseban. Opšti aspekt odnosi se na karakter rata. Rusija je stava da nije napala Ukrajinu već je stala u odbranu ruskog stanovništva u Dombasu. S druge strane, kolektivni zapad, ali i zvanična UN su stale na stnovište da je u pitanju agresija Rusije na Ukrajinu, što je i potvrdjeno Rezolucijom GS UN.

Poseban aspekt rata odnosi se na karakter dejstava sukobljenih strana. Rusija je primenila poznatu doktrinu vazdušno-kopnene bitke, koja u kombinaciji vojnih i nevojnih aktivnosti, dobija karakter svedimenzionalnih operacija. Napad na Ukrajinu izveden je iz više pravaca (skoro kružna osnovica), prvo snažnim vazduhoplovno-raketnim dejstvima po precizno odabranim ciljevima. Nakon toga, na teritoriju Ukarjine ušle su kopnene snage Rusije. S druge strane, obimno se pripremajući za rat u periodu 2014-2022. godina, Ukrajina je primenila odbranu sa dobro utvrdjenih linija, uz maskiranje i zaklanjanje od vazduhoplovno-raketnih dejstava Rusije. Na trećoj strani, kolektivni zapad je pružio i dalje pruža snažnu vojnu podršku Ukrajini, koja se sastoji u: davanju obaveštajnih informacija o položajima i namerama rsukih snaga; višegodišnjoj podršci Ukrajini u obuci snaga, snabdevanju oružjem i utvrdjivanju; enormnim količinama naoružanja i vojne opreme, pa i slanjem tzv. dobrovoljaca iz svojih redova.

• U socijetalnom smislu posmatrano, rat u Ukrajini doveo je do satanizacije i marginalizacije Rusije od strane kolektivnog zapada, u smislu degradacije njen kulture, odnosa prema ljudskim pravima, do zabrane putovanja stanovnika te zemlje u zapadne zemlje. S druge strane, život miliona ljudi u Ukrajini postao je nesnošljiv, što je dovelo do milionskih emigracija i internog raseljavanja.
• S pravnog aspekta posmatrano, lomiće se koplja oko karaktera rata u Ukrajini. Osnovno pitanje budućnosti biće – da li je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, ili je stala u odbranu ruskog stanovništva u toj zemlje. S obzirom da medjunarodno pravo važi koliko dozvole velike sile, nije za očekivati da se dobije odogovr na navedena pitanja.

 

4. REZULTATI I DOSDAŠNJI EFEKTI RATA

Rezltati, odnos dosadašnji efekti rata u Ukrajini mogu se posmatrati po istimpitanjima kao i dosadašnji tok dejstava, a u odnosu na postavljene ciljeve sukobljenih strana.

• U poitičkoj ravni, kolektivni zapad je prekinuo odnose s Rusijom. Medjutim, kako rat odmiče, tako se preispituje i to pitanje i, svakako, traže moguća rešenja. Činjenica je da zapadni lideri dozvoljavaju da se na nekim skupovima pojavlju i zvaničnici Rusije, svakako ne i Putin, za koga je raspisana Poternica.
• U ekonosmkoj ravni, činjenica je da su sankcije prema Rusiji za sada efikasno anulirane. Tome je dosta pomogla i činjenica da se veliki broj država sveta nije odazvao na uvodjenje sankcija prema Rusiji. Jeste prekinuta prirodna veza Evropa – Rusija, ali o tome će, izgleda, više morati da brine Evropa, a manje Rusija.
• U vojnom smislu posmatrano, Rusija je zauzela (ne u celosti) četiri teritorije Ukrajine (Donjeck, Luganjs, Zaporožje, Hersonska oblast), koje je formalno-pravno pripojila sebi. Početni uspesi vazdušno-kopnene bitke su blikorani na dostignutoj liniji od preko hiljadu kilometara i ne baš zapaženim prodriranjem ruskih snaga u teritoriju Ukrajine. Postoje i neka vidjenja da je Rusija imala pogrešnu stratešku procenu o odvijanju vojnih dejstava, te i jste tu gde jeste. Front je stabilzovan, sa prelaskom na manevar vatrom, uz manje pomeranje linije fronta. Ukrajina je imala i delimične uspehe u pomeranju linije fronta, kad je povratila Harkovsku oblast i izvršila manji prodor u Hersonskoj oblasti, ali je to bilo sve do sada. Rusija je i dalje izuzetno nadmoćnija u naoružanju i vojnoj opremi, što i demonstrira u vatrenim dejstvima po raznim objektima, kojima Ukkrajina ne može uspešno da parira. Dosadašnji otpor Ukarjine jeste takav kakav je, samo zahvaljujući vsekolikoj pomoći kolektivnog zapada u naoružanju iv ojnoj opremi i slanjem instruktora i gotovih jedinica. Činjenica je da je Ukrajina izuzetno razbijena u materijalnom smislu (ogromna razaranja svih vrsta objekata na svojoj teritoriji). S druge strane, obe strane imaju ogromne gubitke u ljudstvu i naoružanju i vojnoj opremi. Dok se do podataka o gubicima u naoružanju nekako i dolazi,obe strane vešto kriju gubitke u ljudstvu, koji se, po nekim procenama, mere stotinama hiljada (na obe strane).
• U socijetalnoj ravni, nastvalja se iseljavanje stanvništva iz Ukrajine. S druge strane, dolazi do drugačijeg odnosa javnog mnjenja prema ratu i u samoj Rusiji.
• S pravnog aspekta posmatrano, pred Medjunarodnim sudom u Hagu je podignuta optužnica protiv Putina, koji je sada „meta“ za hapšenje. Takodje, najvaljuju se, ili podižu i druge optužnice, s obe strane. Činjenica je da od toga, za sada, nema nikakvih pravnih posledica. Poseban aspekt prabne posledice jeste nefunkcionisanje Saveta bezbednosti, odnosno blokiranej Povelje UN. Ali to nije prvi, a neće biti ni poslednji put u medjunaodnim odnosima koje diktriraju velike sile.

U opštem (globalnom) smislu posmatrano, dosadašnji tok rata u Ukrajini polarizovao je svet na one koji su protiv Rusije (koletivni zapad) i na one koji iako nisu za Rusiju, nisu ni protiv nje. Svet je počeo da se menja. Propali pokušaj uspostavljanja unipolarizma Amerika pokušava da nadomesti vezivanjem značajnog dela zemalja za svoje interese, uz benefite koje i te zemlje mogu imati od urušavanja Rusije i zaprečavanja Kine. S druge strane, Kina postaje globalni lider, koji uspeva da veže za sebe brojne zemlje i regione. Rusija, htela ne htela, u ovakvim okolnostima potpada pod uticaj Kine, od koga mnogo zavisi njen dalji sukob sa kolektivnim zapadom. Dakle, svet je multipolarno bipolarizovan. Na jednom polu su SAD i njeni saveznici, koji u klasičnim realističkim pricipima (ekonomska+vojna moće=politička moć i uticaj) vide svoju poziciju u svetukoji se stavara. S druge strane, protivnic američke dominacija nemaju jasnog vodju, ali se po principima socijalnog konstruktivizma udružuju, primarno u ekonomskoj i političkoj ravni. Na trećoj strani, UN i njen Savet bezbednosti su zarobljeni od strane svetskih sila (stalne članice SB). Svet je u haosu.

Kako navedeno ukrstiti s početnim ciljevima sukobljenih strana?

Navedeni ciljevi Rusije u ratu (specijalnoj vojnoj operaciji) u Ukrajini, ni kada su saopšteni nisu bili precizni i jasni. Dolazak do tih ciljeva, za koje ruska strana tvrdi da će biti ostavreni, ne vidi se iz dosadašnjih rezultata i postignutih efekata. Dakle, Rusija do sada nije postigla objavljene ciljeve.

Za Ukrajinu smo rekli da nije imala javno proklamovan cilj pre početka rata, osim da se taj cilj kao odbrana od Rusije iskritalisao tokom sukoba. Ukrajina nema snage da se odbrani od Rusije bez pomoći koletkivnog zapada.

Kolektivni zapad je svoj cilj utvrdio nakon početka rata u Ukrajini – PORAZITI RUSIJU. Taj cilj je redukovan tokom rata, u smislu njegove kvalifikacije. Od pobede u ratu, prešlo se na diskurs – ne izgubiti u ratu. Taj cilj do sada nije ostvaren, a da i ne govorimo o „zakamufliranom cilju“ kolektivnog zapada

Suma sumarum: Nijedna strana u sukobu do sada nije postigla svoj cilj (ciljeve).

5. PROJEKCIJA SUKOBA I NJEGOV ZAVRŠETAK

U obradi ovog pitanja upravo ćemo krenuti od potonjeg stava da nijedna strana u ratu (sukobu) do sada nije ostvarila svoje ciljeve. Osnovni razlog za to jeste činjenica da: 1) ciljevi i nisu jasno definisani, 2) nijedna strana u sukobu nema kapacitet da ostvari navedene ciljeve.

Činjenica je, a koju potvrdjuje istorija, da se nijedan rat nikada ne završava ostvarivanjem ciljeva koji su projektovani na njegovom početku.

U skladu s navedenim, a po pitanju dalje projekcije rata i njegovog završetka, mogu se istaći neke premise, ne zaključci.

Prvo, na prikazani i do sada ostvareni način dejstva, Ukrajina nema šansu da pobedi u ratu, bez obzira na svekoliku pomoć kolektivnog zapada. Čak šta više, brojni analitičari, posebno sa zapada, prognoziraju vojnu pobedu Rusije;

Drugo, iako bi Rusija vojno pobedila, postavlja se pitanje – šta to znači? Da li to znači da bi ostala na dosadašnjim pozicijama (osvojene teritorije), ili su „apetiti“ veći. Deo tih apetita izneo je Putin u svom nedavno intervjuu Karlsonu.

Treće, kokektivni zapad nema šansu da pobedi u ratu, jer je nejasno šta ta pobeda znači? Mnogo je zakamufliranih ciljeva kolektivnog zapada, od proklamovanog da pobeda Rusije ne bi bila dobra po njih, ali i celi svet.

Četvrto, sve je veća nervoza u redovima kolektivnog zapada, a čuju se i inicijatove da oružane snage NATO udju na teritoriju Ukrajine – do Dnjepra. Iako su to, za sada, samo sporadične inicijative, nije nemoguća varijanta daljeg rasplamsavanja sukoba.

Peto, a u skladu s prethodnim, moguće je da rat predje u zamrznuti sukob, s nekakvim sklapanjemprimrja, do dolaska do kakvog-takvog rešenja ubuduće.

Šesto, s obzirom da neodustaju od proklamovanih ciljeva, ili će se ciljevi menjati, ili će svet ući u Treći svetski rat. Ako svet udje u Treći svetski rat, nema sedmog (odnos nastvka premisa).

EPILOG

Istorija je pokazala da nijedan rat NEMA SMISLA, ALI IMA FUNKCIJU!

Za koga? Za one koji su direktno ili indirektno u rat uključeni.

Koje su to i za koga funkcije. Teško je dati odgovor na ovo pitanje. Videćemo, a neki, na žalost, verovatno i neće.

Rat u Ukrajini je svetska tema broj 1 za 21. vek.

Prof.dr Božidar Forca