Mnogi mediji preneli su istraživanje Međunarodnog insituta za istraživanje mira iz Štolkhoma u kojem je Srbija označena kao lider u izdvajanju za naoružanje na Zapadnom Balkanu. Ovo je svakako pogrešno sa više aspekata kao i sama odrednica Zapadni Balkan, jer se Srbija nalazi u Jugoistočnoj Evropi.
Kako bi smo bolje objasnili zašto je apsurdno porediti Srbiju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, bar u izdacima za odbranu i da se to prenosi kao vest pogledajmo sledeći grafikon.
Kako možemo videti Srbija je u poslednjih 20. godina prva na takozvanom Zapadnom Balkanu, što nije neka vest ali ono što jeste zanimljivo, jeste to da su u 2019. godini Srbija, Bugarska,Hrvatska, Mađarska i Rumunija(Grafikon ispod) uvećale svoje vojne izdatke, tako prateći celokupni svetski trend uvećanja vojnih izdataka. Globalno gledano, vojni budžeti su porasli najviše od 1988. godine i početka raspada Varšavskog pakta. Pet glavnih sila ostaju na vrhu liste, SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija. U Evropi izraženi porast vojnih ulaganja ima Nemačka. Što se Srbije tiče, ona je ušla u top 15 država koje su značajno povećale svoje vojne izdatke, kao peta, dok je Severna Makedonije na toj listi odmah iza Srbije na šestom mestu. Srbija je poslednji put imala ovoliko značajne izdatke 2008. godine.
Rumunija i Grčka(ukoliko je računamo u Jugoistočnu Evropu) su svakako vodeće sile u ovom regionu, gde je Rumunska vojska u uzlaznoj putanji, a Grčka u opadajućem i njihovi vojni izdaci su se približili, dok za njima slede Bugarska i Mađarska.
Osvrnućemo se i na prosečne plate vojnika i generala, iako je Srbija pretekla Hrvatsku po vojnim izdacima, Hrvatske plate su i dalje bolje od srpskih. U Srbiji prosečna plata vojnika je oko 380e a u Hrvatskoj oko 850e dok je plata generala potpukovnika u Srbiji je oko 1400e , u Hrvatskoj oko 3400e. Ako gledamo Rumuniju koja ima najveće vojne izdatke, njeni vojnici imaju svega oko 400 e prosečne plate a u Bugarskoj oko 600e. Čini se da se zemlje Jugoistočne Evrope suočavaju sa istim problemom, odlaskom kadra, na primer u Hrvatskoj dosta vojnika napušta službu ukoliko ne dobije da radi u mirovnim misijama i odlazi u inostranstvo.
Ukoliko gledamo trend videli smo da je nakon 2008. i svetske ekonomske krize značajno opao izdatak za odbranu. Ono što sledi posle pandemije koronavirusa jeste svakako opadanje vojnih izdataka ali možda ne toliko koliko 2008. Godine, jer će sada države hteti da ulažu u vojnu medicinu i ABHO zaštitu. Glavno pitanje u Jugoistočnoj Evropi jeste svakako ostanak kadrova koji su nezadovoljni uslovima i platom napuštali oružane snage.
